Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Roditelji svojoj deci često govore „ne“. Često se radi o refleksu, instinktu. Međutim, na decu reč „ne“ često nema dugotrajan uticaj, piše The Independent. .
Navika odraslih ljudi da se prejedaju ili ne jedu kada imaju emotivne probleme, stečena je u detinjstvu, a ko je za to odgovoran i kako to može da se izbegne, savetuju psiholozi.
Iako je odavno poznato da sve ono što izaziva neku vrstu užitka može postati predmet ljudske zavisnosti, pa tako i igranje kompjuterskih igrica, tek nedavno je zavisnost od igranja ovih igrica zvanično proglašena psihijatrijskom dijagnozom.
Pola veka nakon izvođenja originalnog eksperimenta sa maršmelou bombonama, pokazalo se da su savremeni mališani sposobniji da odlažu zadovoljstvo zarad dodatne nagrade, piše Science Daily.
Medju mnogim stvarima koje neću zaboraviti iz tog perioda je definitivno onaj osećaj kada smo na svake dve nedelje isčekivali novi broj časopisa Tik-Tak!
