Međunarodni dan pismenosti obeležava se svake godine 8. septembra, podsećajući nas na ključnu ulogu pismenosti u ljudskom životu i društvu. Ovaj dan je ustanovljen 1966. godine od strane UNESCO-a, s ciljem podizanja svesti o važnosti pismenosti kao osnovnog ljudskog prava i temelja za učenje tokom celog života.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti.
Pismenost je ljudsko pravo, a ne privilegija određenih
Pismenost nije samo sposobnost čitanja i pisanja, već i sredstvo za unapređenje života pojedinaca, porodica i zajednica. Ona otvara vrata obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i ravnopravnosti. Na globalnom nivou, ipak, milioni ljudi još uvek nemaju pristup osnovnom obrazovanju, što ukazuje na potrebu za daljim radom na ovom polju.
Nepismenost širom sveta u brojkama
Prema podacima UNESCO-a trenutno je širom sveta više od 774 miliona ljudi nepismeno, odnosno nije u stanju da čita ili piše na osnovnom nivou na svom maternjem jeziku.
Ovo znači da je 16,1% svetskog stanovništva starog 15 i više godina nepismeno, a većinu čine žene. 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta takođe ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje.
Nepismenost u Srbiji – digitalna i opšta
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku srednju školu završilo je 53,1 odsto stanovništva starosti 15 i više godina, osnovnoškolsko obrazovanje ima 17,8 odsto stanovnika, dok je 6,3 odsto stanovnika bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole.
Svaka peta osoba u Srbiji, odnosno 1.277.396 ima visoko ili više obrazovanje, među većinom visokoobrazovanih, ali i nepismenih jesu žene.
Potpuno nepismenih u Srbiji, prema podacima popisa iz 2022. godine, manje od 38.000 osoba starijih od deset godina.
Kada je u pitanju digitalna pismenost – ona je na niskom procentu jer je više od 50 odsto stanovništva u Srbiji kompjuterski nepismeno.
Prema podacima PISA istraživanja – najveće međunarodne provera postignuća učenika čiji rezultati prikazuju gde se naše obrazovanje nalazi po pitanju funkcionalnih znanja učenika, 43 odsto učenika iz Srbije nalazi se ispod nivoa funkcionalne pismenosti, a takvih je 36 odsto u čitalačkoj pismenosti i 35 procenata u naučnoj pismenosti.
Izveštaj PISA testiranja iz 2022. godine pokazuje funkcionalnu nepismenost iz oblasti čitanja i matematike. Đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i leksički fond im je siromašan, a upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama je na visokom nivou.
Izvor: Detinjarije.com
