Posle Zunzarine palate, Vrlo retke pripovetke i Priče o valjušku, u izdanju Kreativnog centra objavljena je poema Brane Cvetkovića Šumska bajka.
Da li se sećate svojih omiljenih knjiga iz detinjstva? Onih koje ste znali napamet i koje ste želeli da vam roditelji stalno čitaju… Onih čije biste ilustracije prepoznali među stotinama drugih jer vas podsećaju na divne trenutke koje donosi detinjstvo…
Posebno je lepo kada kao roditelj svom detetu prvi put pročitate neku od knjiga koje ste voleli kao dete. Kada gledate da li će se nasmejati na istom mestu kao i vi nekada i da li će razumeti sve reči ili će vas obasuti pitanjima. To je momenat kad prvi put zajedno zakoračite u svetove čuvenih pisaca čiji stihovi i priče godinama ostaju urezani u glavama čitalaca – jer se dobre priče teško zaboravljaju. Svi pamtimo Ježurku Ježića koji povazdan luta po šumi, Ljutito meče koje neće da spava ili razbojnika Kađu i princezu Nađu…
Upravo sa idejom da deca upoznaju i zavole dela najboljih domaćih pisaca nastala je edicija Kreativnog centra Pustolovine za predškolce u kojoj su u više od 15 knjiga predstavljena dela Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Dobrice Erića, Brane Crnčevića i drugih značajnih domaćih autora.
Jedan od autora iz ove edicije je i Brana Cvetković, čije knjige Priča o valjušku, Zunzarina palata i Vrlo retka pripovetka spadaju u omiljene knjige malih čitalaca Kreativnog centra.
Brana Cvetković je bio izuzetno plodan pisac – napisao je preko dve hiljade pesama za decu, tri hiljade pripovedaka, imao je hiljadu prevoda i mnogo novinskih članaka. Sa Branislavom Nušićem osnovao je prvo dečje pozorište u Srbiji, a jedan je od prvih autora koji su pisali u Politici za decu.
U izdanju Kreativnog centra upravo je objavljena njegova poema Šumska bajka.
Šta sve može da se dogodi kada u šumi iznenada padne jaka kiša, zbog koje se ispod jedne pečurke skupi neobična družina – mrav, svitac, skakavac, gundelj i puž? I šta se zbiva kad veselo druženje iznenada prekine stari žabac?
Duhovit, topao i zabavan tekst potpuno je odgovarao konceptu ove edicije koja decu treba da uvede u pustolovinu zvanu čitanje. Jedna od njenih posebnosti je i to što se na stranicama svih knjiga nalaze i objašnjenja reči koje deca dosad možda nisu čula, što olakšava čitanje i pokreće razgovor i druženje između dece i roditelja.
Ono što odmah privuče pažnju kod knjiga iz ove edicije jesu ilustracije najboljih domaćih ilustratora – vesele, maštovite, takve da podstaknu decu da zavole knjige i da im se vraćaju.
Dobrosav Bob Živković ilustrovao je nekoliko knjiga iz ove edicije, a Šumska bajka mu je bila posebno inspirativna, kaže da „voli da crta žapce jer veruje da se u jednom od njih baš on krije u liku princa“.
U Pustolovnom dodatku, koji se nalazi na kraju svake od ovih knjiga, deca će saznati kakvi su bili pisci tih knjiga kad su bili deca, šta su još zanimljivo napisali, a imaće prilike i da odgovore na zanimljiva pitanja, smisle nastavak priče ili nešto nacrtaju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć
Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...
Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru
„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...
Novo iz Kreativnog centra: 32 IGRE ZA SVAKO DETE
Napisala Ljubica Sikimić Ilustrovao Miroljub Milutinović Brada Igre su deca stvarala od davnina. Stvaraju ih i danas, za sebe i po svojoj meri, zbog čega im se najčešće nema šta...
Dete koje raste u kući bez knjiga razvija opasnu naviku
U Velikoj Britaniji sve više dece raste sa roditeljima koji nikada nisu kupili knjigu i nemaju ih u kući, Deca koja imaju svoje knjige, brže razvijaju čitalačke navike i stiču...
Nema komentara.