Deo prosvetara smatra da će onog trenutka kada prvi počinilac bude kažnjen zbog napada na zaposlenog u školi, što bi donele izmene Krivičnog zakona, to sprečiti ponavljanje izgreda, dok deo praktičara tvrdi da je suština problema u primeni zakona, a ne izmeni
Napad na zaposlene u obrazovanju kažnjavaće se zatvorom od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od težine učinjenog dela, prema planiranim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika – rezultat je dogovora predstavnika Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika nakon nedavnih napada srednjoškolaca na nastavnike i štrajka prosvetara. Najavljene korekcije deo prosvetnog esnafa dočekao je s odobravanjem i uverenjem da će doprineti smanjenju nasilja u školama, dok deo praktičara iz učionica smatra da se novim propisima maši meta.
– Krivični zakonik „pokriva” odgovornost od navršene 14. godine, a predviđene izmene koje se tiču napada na zaposlene u obrazovanju će doprineti smanjenju nasilja. To je još radni tekst, nije konačna verzija i nismo njime prezadovoljni ali pre njega nije bilo nikakvog, tako da bolje išta nego ništa. Onog trenutka kada prvi počinilac bude kažnjen zbog napada na zaposlenog u školi to će definitivno sprečiti da se takvi izgredi ponove, jer će se znati da napadače čeka izvesna kazna. Čekamo javnu raspravu koja bi trebalo da bude u septembru, a očekuje se da će izmenjen i dopunjen Krivični zakonik biti usvojen do kraja godine – ukazuje za Politiku Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Do sada škole izbegavale da pokrenu vaspitno-disciplinski postupak, dozvoljavale ispisivanje đaka
Praksa potvrđuje da su nedavno gimnazijalac u Beogradu i srednjoškolac u Bačkoj Palanci, dakle stariji od 14 godina, udarili profesore i naneli im teže povrede. Da su već na snazi predviđene izmene Krivičnog zakona, da li bi ova deca išla u zatvor? Ako su do sada škole izbegavale da pokrenu vaspitno-disciplinski postupak, dozvoljavale ispisivanje đaka nasilnika pre nego što se okonča taj postupak i time mu omogućavale da nastavi obrazovanje s peticom iz vladanja i bez pojačanog vaspitnog rada u nekoj drugoj školi, kako će sada poslati srednjoškolca iza rešetaka?
Treba imati u vidu i da se zakonska rešenja konstantno unapređuju, promenjen je set obrazovnih propisa radi efikasnijeg sprečavanja nasilja u školama, izmenjeni su zatim i odgovarajući pravilnici… I šta je epilog toga u Bačkoj Palanci – srednjoškolac je iz jedne škole prešao u drugu, bez pokretanja vaspitno-disciplinskog postupka, što sugeriše da je bio primernog vladanja, a onda je tukao profesora u bivšoj školi.
– To je propust direktora. Zato smo tražili da bude smenjen, ali je završeno tako što je dao ostavku. Nije radio po zakonu, iako je imao alat. Nisu procesuirali učenika na osnovu prijava nastavnika, protiv njega nikada nije pokrenut postupak unutar škole pre nego što se iz nje ispisao i prešao u drugu školu. Kako da sprečimo ljude da krše zakon? Nama nikad nije bio problem da se promene zakonska rešenja nabolje, nama je problem zato što se ona ne primenjuju, i još gore što se selektivno primenjuju. Za nekog zakoni važe, za nekoga ne važe. Ali to nije odraz obrazovanja, to je odraz društva. Da je zbog propusta u Bačkoj Palanci resorno ministarstvo smenilo direktora, svaki sledeći bi se upitao da li bi nekom učeniku progledao kroz prste ili ne – negoduje Marjanović.
Suština je u primeni zakona a ne u novim rešenjima
Škole i sindikati bi morali da insistiraju na primeni zakona, Ministarstvo prosvete bi moralo da pomogne direktorima u što efikasnijem sprovođenju postupaka, a celokupno društvo da se zamisli nad sumornom činjenicom da se protiv nasilja u školama borimo zatvorskim kaznama, naglašava za „Politiku” Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Dogovor i trenutnu saglasnost predstavnika vlade i sindikata o izmenama Krivičnog zakonika, on vidi kao populističku i licemernu meru, jer se njom, kako konstatuje, ne vodi jednako računa o interesima dece i nastavnika. Njegov je utisak da se najavljenim zakonskim izmenama pokušava da zaštiti nastavnik, dok se učenici žrtve nasilja ostavljaju na ledini. Pritom naglašava da su fizički nasrtaji na nastavnike u školama i dalje pre izuzetak nego pravilo.
Nama nikad nije bio problem da se promene zakonska rešenja nabolje, nama je problem zato što se ona ne primenjuju
– Ubeđen sam da predložene izmene Krivičnog zakona neće povećati bezbednost u školama niti smanjiti nasilje. Imam utisak da ni sindikati ni izvršna vlast ne razumeju u potpunosti da je suština problema u primeni zakona, a ne u konstantnom traganju za novim zakonskim odredbama. Nije prošlo mnogo od kako su sindikati stavili potpis na izmene prosvetnih zakona kojima je, između ostalog, uvedena suspenzija učenika za teže povrede obaveza i pooštrena kaznena politika. Tada se slavodobitno govorilo kako ćemo ovim izmenama rešiti problem nasilja. Šta se promenilo? Suština je u primeni zakona, o šta se često saplićemo, i u prevenciji. Međutim, pojedini direktori iz njima znanih razloga ne pokreću postupke, a neki roditelji neretko u saradnji sa advokatima pronalaze načine da opstruiraju postupke. U takvim okolnostima učenici skloni nasilnom ponašanju češće prođu nekažnjeno nego što snose posledice. Kada sve to uzmemo u obzir, kako možemo očekivati da će škola, koja nije u stanju da suspenduje učenika, da ga isključi i smanji mu ocenu iz vladanja, uspeti da pošalje učenika u zatvor? Na kraju, šta može da očekuje društvo koje svoje đake upućuje na zatvorske kazne umesto da ih uči modelima dobrog ponašanja – retorički pita Markov.
Izvor: Politika.rs
