Sama imam brata, a muž sestru. I uvek smo želeli da našoj deci stvorimo veće društvo.
I imali smo sreće da to ostvarimo.
Zašto se onda podrazumeva da je odgovor na pitanje koje uvek lebdi u vazduhu – “Jel to bilo neplanirano?” – potvrdan?
Mada verujem da je to samo prikriven način da pitaju “Znate li za kontracepciju?”.
I uvek kad to pitaju, krećem sa “Da, znam, ludi smo.” Jer izgleda da nije moguće objasniti da možeš da uživaš gledajući ih toliko kako se smeju, grle ili slušajući kako njihove malene glavice razmišljaju.
Žene koje rode više dece – sporije stare
A zašto je super imati ih toliko?
Vežbanje moždanih vijuga. Po nepisanom pravilu izređaš imena sve druge dece pre no što potrefiš onoga na koga misliš.
Niko od nas nije sam i uvek je neko tu za tebe.
Putovanja su nezaboravna. U bilo kom smeru.
Nikome nikad nije dosadno, jer ima nekog da se igra sa njim.
Društvene igre možemo od malih nogu da praktikujemo. Ima nas dovoljno.
Možemo da prođemo kao grupna poseta muzeju ili bioskopu.
Proslave rođendana, Nove godine ili Uskrsa su prosto bajkovite.
Posle par godina, kako rastu, dobijete besplatnu dadilju mlađe dece.
Kućne poslove možete prebaciti i na “nejake” (naravno, isključivo jer ih učite da budu odgovorni, zar ne?).
Deca brže uče o deljenju sa drugima, saosećanju, praštanju.
Vaše srce raste sa svakim novim detetom (bez obzira što vam se to čini nemogućim).
Naravno, koliko ćete (i da li ćete) imati dece je samo vaš izbor.
Al’ porodice sa više dece zaslužuju, bar, da ih ne podcenjujete, ako ih već ne poštujete.
Izvor: Mama iz magareće klupe
