Evropljani sve duže čekaju da se ostvare kao roditelji, a stručnjaci ocenjuju da nema naznaka da će se ovaj trend uskoro usporiti.
Na nivou Evropske unije, žene u proseku postaju majke sa 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije nego pre deceniju, prema najnovijim zvaničnim podacima. Trenutno se prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta kreće od 24,7 godina u Moldaviji do čak 31,8 godina u Italiji.
Odlaganje roditeljstva, međutim, ne znači nužno i odustajanje od dece. Naprotiv, neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju da dobiju decu ujedno imaju i višu stopu fertiliteta. Među njima su, prema podacima EU, Danska, Nemačka, Irska, Kipar, Holandija, Portugal, Švedska, Lihtenštajn i Norveška.
„U suštini je reč o čekanju. Nema mnogo dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije mnogo menjala tokom vremena. Stvar je pre svega u tajmingu“, rekla je za Euronews Health Ester Lakari, demografkinja sa Univerziteta u Beču koja se bavi pitanjima fertiliteta.
Gde u Evropi žene najduže odlažu majčinstvo? Lakari objašnjava da Evropljani najčešće smatraju da postoje određeni „preduslovi“ za roditeljstvo. Mnogi najpre žele da završe školovanje i postignu finansijsku stabilnost, a generalno im je danas potrebno više vremena nego ranije da uspostave stabilne partnerske odnose.
Tretmani neplodnosti
Prema podacima iz 2023. godine, žene u istočnoj i centralnoj Evropi najčešće postaju majke u srednjim ili kasnim dvadesetim godinama, dok u zapadnoj i južnoj Evropi majčinstvo često odlažu do ranih tridesetih. Ipak, kako ističe Lakari, „trend odlaganja rađanja prisutan je svuda u Evropi“.
„Zbog toga je veoma teško izdvojiti jedan jedini faktor koji bi objasnio ovaj trend“, naglašava ona.
Ova promena može imati i zdravstvene posledice. Iako mnogi Evropljani žele da imaju decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva povećava rizik od problema sa plodnošću. To znači da, u trenutku kada se osećaju spremnim za decu, možda neće moći da ih imaju onoliko koliko žele.
„Poželjni reproduktivni period se pomerio, što je zanimljivo, jer se sa biološke strane on, naravno, nije promenio“, kaže Lakari. To delom objašnjava i porast broja tretmana za lečenje neplodnosti širom Evrope poslednjih godina, samo 2021. godine obavljeno je više od 1,1 milion ciklusa lečenja u gotovo 1.400 klinika.
Ipak, ovi tretmani mogu biti veoma skupi i emotivno iscrpljujući, a u pojedinim zemljama nisu dostupni samohranim ženama, istopolnim parovima ili drugim grupama.
Izvor: EUpravo zato/Euronews
