“Deca koja nemaju stabilan sistem vrednosti nemaju ni autentičan životni stil…”

Dešavalo se i da učenice koje su preterale vrati kući, ali bi se onda roditelji pobunili da se njima narušava sloboda i kreativnost.

Ministar prosvete Mladen Šarčević privukao je veliku pažnju javnosti izjavom da škola nije mesto gde će srednjoškolke šetati našminkane “kao rakuni”, sa pirsinzima, a nastavnice dolaziti u helankama i mini suknjama.

Ovo nije prvi put da je javno skrenuta pažnja na način oblačenja dela školske populacije, a mi smo istraživali gde su u današnje vreme granice pristojnosti za tinejdžere u školskim klupama.

Sa ovim problemom u Srednjoj medicinskoj školi “Beograd” konstantno se bori i direktorka Nada Trifković, trudeći se da šaljivim komentarima i drugarskim pristupom učenicima da do znanja da “škola nije noćni klub”.

– Najnoviji trend su tetovaže i nastojanje učenika da ih pokažu po svaku cenu. Otkrivaju tako i leđa i karlicu i butine, nevezano za godišnje doba, dešava se i da iseku rukav! Skidanje masovno kreće u aprilu i maju, kada se trudim da im posebno skrenem pažnju, vodeći računa da ne izazovem kontraefekat – kaže ona.

Dešavalo se i da učenice koje su preterale vrati kući, ali bi se onda roditelji pobunili da se njima narušava sloboda i kreativnost. Problematični su i mladići, koji umesto bermuda nose “šarene gaće”, ali joj je najteže da se suprotstavi koleginicama.

– Lakše mi je da objasnim učenicama nego nastavnicama da ne smeju da nose helanke, visoke potpetice, mini suknje, jer se to pogrešno tumači. Moram biti specijalno suptilna kako ne bih izazvala kontraefekat – priča Nada Trifković.

Ona smatra da su uniforme korisne i doprinose osećaju pripadnosti školi, Savet roditelja je odlučio da se one ne uvedu.

– U pitanju su opravdani razlozi, a najveći je to što učenici već imaju jednu uniformu, koju su dužni da nose na klinikama. Uvođenje još jedne bio bi i trošak i stvorilo bi problem gde ih ostavljati jer nemamo ormariće i značilo bi da se svaki čas presvlače – objašnjava direktorka.

Kako kaže porodični terapeut Ljiljana Filipović, u korenu ovog problema leži vaspitanje.

– Deca koja nemaju stabilan sistem vrednosti nemaju ni autentičan životni stil, već je njihov odnos prema modi preuzet sa Zapada, uzimaju i prihvataju sve što se nudi. Porodica je ta koja bi trebalo da reaguje – smatra Filipovićeva.

Ona dodaje da je i uloga škola u ovome velika, da bi nastavnici trebalo da sugerišu roditeljima kada se njihova deca neprimereno oblače, kako bi im vratili osećaj odgovornosti.

Podeljena odgovornost

Da je odgovornost podeljena, smatra i Angelina Radulović iz Udruženja “Roditelj”.

– Dok su škole izgubile vaspitnu ulogu, roditelji su se pogubili u ovom vremenu i dešava se da previše dopuštaju deci. Država je ta koja bi trebalo da pomogne roditeljima da nađu konstruktivna rešenja, jer ona sigurno postoje – zaključuje Radulovićeva.

Izvor: Blic