Pripremila Silvija Pašajlić
Protekle sedmice na Goliji su zbog velikih snežnih nanosa brojna sela bila odsečena od sveta. Da bi komšijama iz susednih sela pritekli u pomoć, jedanaestogodišnja Mira i petnaestogodišnji Đorđe Resimić kroz smetove, kao pravi heroji ivanjičke planine, probijali su se na konjima.
Putevi su sada pročišćeni, a sneg je na mnogim mestima okopnio. Ipak, do domaćinstva Resimića ekipa RTS-a nije uspela da stigne automobilom.
Pred nju su izašli na konjima, baš kao što su radili i proteklih dana po snežnim padinama Golije.
„U subotu smo ja i tata pošli. Veliki sneg je napadao preko noći i poneli smo babi ovde u selu lekove. Bila je bolesna i nije moglo da se ide s kolima. Ja sam uzeo konja i izašao posle pred tatu“, priča Đorđe.
Zavejanim komšijama u susednom Bratljevu i Kovilju brat i sestra su nosili lekove, hranu i osnovne namirnice.
„Kad je bio veliki sneg, kada treba nekome nešto da se odnese, ja uzjašem konja i idem. Nije teško. Njega najviše volim, zove se Vranac, jašem ga od svoje sedme godine. Bolje mi je da idem na konju nego peške i mnogo ga volim“, kaže Mira.
Iako je nevreme prošlo, Mira i Đorđe nisu prestali da sa stričevima obilaze planinske zaseoke.
„Ako je veliki sneg ja ne stavljam sedlo, samo uzdu. Oni su mirni konji, neće da udare, da ujedu ili obale“, rekao je Đorđe.
Bilo bi lakše da ima asfalta
U Erčegama i okolnim selima uglavnom su staračka domaćinstva. Do mnogih se zimi jedino može traktorom, na konjima ili sankama.
„Slabi smo s putevima, najbolje sredstvo je konj“, ističe Milutin Resimić.
Rade Resimić navodi da bi bilo dobro kada bi se asfaltiralo do Erčega, ali i kada bi se popravili putevi koji idu kroz sela.
„Više bi naroda imalo i više bi naroda i sejalo maline i bavilo se poljoprivredom“, rekao je Rade.
Svaki slobodan trenutak Mira i Đorđe provode u selu. Pomažu, čuvaju ovce i sa konjima se rado druže. Zato im nije teško da komšijama priteknu u pomoć i savladaju snežne prepreke.
Izvor: RTS
