Prava dece širom sveta su ugrožena zbog niza kriza, navodi se u izveštaju KidsRights Index-a za 2024. godinu. To je indeks koji godišnje i sistematski ocenjuje globalnu situaciju u vezi sa pravima dece.
Studija za ovu godinu pokazuje da je došlo do porasta od 21% ozbiljnih kršenja prava deteta u oružanim sukobima širom sveta, zbog konflikata u Izraelu i Gazi, Ukrajini, Sudanu i mnogim drugim zemljama. Samo u Izraelu i Gazi, od oktobra 2023. godine gotovo 8.000 dece je poginulo. Izveštaji takođe pokazuju da je od eskalacije rata u Ukrajini 2022. godine 1.957 dece ubijeno ili povređeno.
Prethodno su stope imunizacije među decom padale zbog uticaja pandemije COVID-19. Iako ovaj trend izgleda da se smanjuje, ovogodišnji izveštaj KidsRights Indeksa sada pokazuje da je nastavak posledica pandemije doveo do smanjenja stopa imunizacije među decom u gotovo trećini (32%) zemalja Zapadne Evrope.
Pored toga, izveštaj KidsRights Indeksa za 2024. godinu identifikovao je da napredak u okviru „Agende 2030“ UN i ciljeva održivog razvoja (SDG) koji se odnose na decu, ozbiljno zaostaje. Samo jedan od tri indikator koji se odnosi na dečje ciljeve UN-a je ispunjen ili je na dobrom putu da bude ispunjen, što znači da će samo jedno od četvoro dece živeti u zemljama u kojima će ti ciljevi biti na kraju postignuti.
Istovremeno, nastavak uticaja prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama i kasniji pomaci u životima dece i dalje prete pravima mladih širom sveta. Međutim, izveštaj KidsRights Indeksa ukazuje i na pozitivne i dosledne napore nacija kao što su Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo da postepeno ukinu fosilna goriva i uvedu politike i ciljeve u vezi sa klimatskim promenama koji će imati pozitivne kratkoročne i dugoročne efekte.
Ako se domen klimatskih promena uključi u rezultate ove godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je postiglo najveći napredak, penjući se za 52 mesta i zauzimajući 85. poziciju.
Izveštaj KidsRights Indeksa za ovu godinu takođe je otkrio da porast desničarskog političkog liderstva i rezultirajući antimigracioni sentimenti širom sveta ometaju ostvarivanje prava dece u mnogim zemljama.
Svaka od ovih međusobno povezivanih problema doprinosi produženoj krizi mentalnog zdravlja među decom i mladima širom sveta. Porast oružanih sukoba povećao je rizik od posttraumatskog stresa i drugih mentalnih zdravstvenih problema, kao i poremetio pružanje osnovnih usluga zaštite i mentalne dobrobiti za decu. Nasleđe mera zatvaranja koje su primenjene tokom pandemije COVID-19 i dalje ima dugoročne posledice.
Marc Dullaert, osnivač i predsednik KidsRights-a, sada poziva vlade i relevantne agencije širom sveta da se suoče sa surovom stvarnošću da, prema trenutnom stanju, ciljevi održivog razvoja UN u vezi sa pravima dece verovatno neće biti ostvareni:
„Izveštaj ove godine ističe razorne posledice koje su ove krize imale na decu i njihova prava, podrivajući decenije napretka u zaštiti narednih generacija širom sveta. Posebno je jasno da sada verovatno nećemo ispuniti ciljeve održivog razvoja UN u vezi sa pravima deteta.
Zbog toga bi vlade i humanitarne agencije širom sveta trebalo da se pogledaju u ogledalo i suoče sa ovom stvarnošću, te da naprave nove planove koji će osigurati da ćemo se suočiti sa svakim problemom kako bismo zaštitili decu i obezbedili im svetlu budućnost.“
Iako ukupni rezultati ovogodišnje analize podataka slikaju sumornu sliku prava dece širom sveta, Luksemburg je skočio za tri mesta na rang-listi i zauzeo prvo mesto u ovogodišnjem KidsRights Indeks izveštaju, kada se isključi domen klimatskih promena.
Zanimljivo je da je Švedska drastično pala sa prethodnog prvog mesta na 78. poziciju u 2024. godini, iako je dosledno bila među deset najboljih od prvog izveštaja KidsRights Indeksa. Glavni razlog za loš rezultat ove godine je slabiji učinak u Domenu 5 Indeksa koji se odnosi na „podsticajno okruženje za prava dece“.
Najniže rangirana zemlja u ovogodišnjem izveštaju bila je Avganistan, koji je zamenio Čad, zemlju koja je bila na poslednjem mestu rangiranja poslednje četiri godine.
Kao i obično, sve zemlje su ocenjene u okviru istih pet domena Indeksa (Život, Zdravlje, Obrazovanje, Zaštita i Podsticajno okruženje za prava deteta) i na osnovu istih izvora podataka.
Godina 2023. obeležila je porast dugotrajnih oružanih sukoba širom sveta, što je dovelo do eksponencijalnog povećanja broja dece koja su direktno i indirektno pogođena ratom.
Najnoviji godišnji izveštaj Ujedinjenih nacija o „deci i oružanim sukobima“ zabeležio je 30.705 ozbiljnih kršenja prava deteta, što je uticalo na 22.557 dece. Ovo je porast od 21% u odnosu na 2022. godinu. Ova kršenja uključuju ubijanje i ranjavanje dece, kao i regrutaciju, otmice i uskraćivanje humanitarne pomoći.
U 2023. godini, svet je takođe bio svedok čak 1.650 napada na škole i bolnice, što je decu izložilo direktnoj i ozbiljnoj opasnosti, uprkos zabrani napada na civilnu infrastrukturu tokom oružanih sukoba. Ovi napadi će imati dugoročne posledice na obrazovna prava mladih ljudi, kao i na pristup seksualnom i reproduktivnom zdravstvu za decu koja su pretrpela seksualno nasilje ili zlostavljanje tokom sukoba.
Izveštaj ove godine takođe skreće pažnju na poremećaje koje su oružani sukobi izazvali u porodicama dece i društvima u kojima žive, kao i na naknadne posledice po pružanje osnovnih usluga zaštite i mentalne dobrobiti za decu.
U Sudanu je Komitet UN-a za prava deteta utvrdio da 14 miliona dece hitno treba humanitarnu pomoć, 19 miliona dece je van škole, a 4 miliona je raseljeno. Prema UNICEF-u, ove brojke čine situaciju u Sudanu najvećom krizom raseljenja dece u svetu.
U Gazi, prisilno raseljavanje, glad, nedostatak skloništa, voda i medicinskih usluga, kao i uništavanje škola dovode do neprihvatljivih posledica za decu.
Sve ove posledice, kao i uticaj traumatskih događaja i prisilnog raseljavanja na mentalno zdravlje i dobrobit dece, znači da će efekti oružanih sukoba na decu verovatno biti osećani još godinama.
Izveštaj KidsRights Indeksa za ovu godinu ukazuje da Zapadna Evropa i region Bliskog istoka i Severne Afrike pokazuju najmanji napredak u stopama imunizacije među decom. Gotovo trećina (32%) zemalja Zapadne Evrope beleži pad, dok više od četvrtine (25%) zemalja u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike takođe beleži pad. Iako su ovi padovi specifični za svaku zemlju, ovogodišnji izveštaj ukazuje na porast otpora prema vakcinama, usled posledica pandemije COVID-19, kao i na izazove izazvane sukobima i ekonomskom nestabilnošću.
