Koliko je detetu potrebno sna, a koliko igre i fizičke aktivnosti u toku dana, u uzrastu do pete godine, otkrivaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije.
Foto: Freepik
Mališani mlađi od pet godina koji provode manje vremena pred ekranima ili mirni u kolicima i sedištima, imaju bolji san i više vremena za aktivnu igru. Upravo zato će bolje i zdravije rasti, prema vodiču Svetske zdravstvene organizacije za razvoj dece do pete godine (SZO).
“Rano detinjstvo je period ubrzanog rasta i vreme kada životne navike porodice imaju uticaja na zdravlje”, rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus.
Novi vodič o fizičkoj aktivnosti, sedenju i spavanju razvio je tim stručnjaka SZO. Oni su posmatrali efekte neadekvatnog spavanja, vremena provedenog sedeći pred ekranom, u stolici ili sedištu na decu mlađu od pet godina. Pored toga, dali su i dokaze o benefitima povećane fizičke aktivnosti.
“Pojačana fizička aktivnost, smanjeno sedenje i kvalitetan san u ranim godinama poboljšavaju fizičko, mentalno, ali i sveukupno zdravlje, a pomaže i u sprečavanju gojaznosti i povezanih bolesti kasnije u životu”, rekla je dr Fiona Bul.
Umanjena fizička aktivnost kod mališana smatra se odgovornom za više od 5 miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Više od 23 posto odraslih i 80 posto adolescenata nisu dovoljno fizički aktivni. Ukoliko bi se fizička aktivnost, navike sedenja i spavanja stekle do pete godine, stvorio bi se obrazac ponašanja za detinjstvo, adolescenciju ali i odraslo doba.
“Vrlo je važno da igru vratimo u dečje živote. Treba napraviti smenu – umesto sedenja uvrstiti što više aktivne igre, uz kvalitetan san”, rekla je dr Huana Vilumsen.
Interaktivna igra, čitanje, pričanje priča, pevanje sa nekim odraslim bez upotrebe ekrana važni su činioci detetovog razvoja.
Izdvajamo preporuke Svetske zdavstvene organizacije za aktivnosti mališana do pete godine
Mlađi od godinu dana
– Fizička aktivnost nekoliko puta u toku dana, najviše kroz interaktivnu igru na podu. Što češće je dete aktivno, to je bolje. Za one mališane koji nisu pokretni, to uključuje makar 30 minuta na stomaku dok su budni.
– Dete ne treba da bude mirno više od sat vremena (u kolicima, stolici i slično). Korišćenje uređaja se ne preporučuje. Dok je dete smireno, čitanje ili pričanje priča je bolja opcija.
– 14 do 17 sati sna (do 3 meseca) ili 12 – 16 sati sna (4 – 11 meseci) dobrog sna, uključujući dremke.
Razvoj dece – prva i druga godina
– Minimum 180 minuta različitih aktivnosti, bilo kakvog intenziteta. Što više se kreće, to bolje.
– Ne treba da sedi duže od sat vremena. Za jednogodišnjake se ne preporučuje gledanje televizije, tableta, računara. Kod dvogodišnjaka vreme pred ekranima ne bi trebalo da prelazi sat vremena. Što ga je manje, to je bolje. Čitanje i pričanje su i dalje bolja aktivost za mališane dok sede.
– 11 do 14 sati kvalitetnog sna, što uključuje dremke.
Razvoj dece – treća i četvrta godina
– Minimum 180 minuta fizičke aktivnosti raspoređene tokom dana.
– Ne treba da sedi duže od sat vremena. Vreme pred ekranima bi trebalo svesti na minimum – nikako više od sat vremena.
– 10 do 13 sati kvalitetnog sna, što uključuje i dremke.
Izvor: Yumama
Razvoj deteta po godinama: Od rođenja do šeste
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba: Doktor o glavnim uzrocima i posledicama
Svake godine 17. novembra obeležava se širom sveta kako bi se podigla svest o prevremenom rođenju i zabrinutost za prevremeno rođene bebe i probleme sa kojima se suočavaju njihovi roditelji....
Malo je falilo da se porodi u kolima: Tata Uglješa pozvao policiju, zahvaljujući njima stigli u porodilište
Aleksandra Nikolić iz Jajinaca umalo se jutros porodila u kolima, da se njen suprug Uglješa nije setio i pozvao policiju u pomoć. Kako je za Telegraf.rs ispričao ponosni suprug i...
Da li su bebe svesne već pri rođenju?
Postoje dokazi da neka forma svesnog iskustva postoji od samog rođenja, a možda čak i u kasnoj trudnoći, otkrila je međunarodna grupa istraživača sa Triniti koledža u Dablinu i kolega...
Postporođajna depresija može imati genetske korene
Postporođajna depresija (PPD), česta podvrsta teškog depresivnog poremećaja, ima izraženiji nasledni faktor u poređenju s drugim psihičkim stanjima, ali se genetika PPD-a manje proučava u odnosu na druge psihičke poremećaje...
Nema komentara.