Mlade ženke šimpanzi u nacionalnom parku Kibale u Ugandi koriste štapove kao rudimentarne lutke i brinu o njima kao što se njihove majke staraju o pravim mladuncima.
Novo istraživanje pokazuje da i kod šimpanzi u divljini postoje polne razlike u preferenciji određenih vrsta igračaka, što je ponašanje koje je verovatno evoluiralo kako bi životinje učinilo boljim majkama, prenosi Nacionalna geografija.
Mlade ženke šimpanzi u nacionalnom parku Kibale u Ugandi koriste štapove kao rudimentarne lutke i brinu o njima kao što se njihove majke staraju o pravim mladuncima. Ovo ponašanje, inače retko opažano kod mužjaka, registrovano je više stotina puta tokom 14 godina proučavanja.
“Štapovi nemaju nikakvu funkciju, prosto ih nose – ponekad na nekoliko minuta, ponekad satima,” kaže biološki antropolog sa Harvarda i vođa studije, Ričard Rengam. “Štapove redovno odnose u svoja “gnezda” za dnevno odmaranje, što ne rade sa drugi predmetima. Pojedine ženke se takođe igraju sa štapovima dok su u gnezdu.”
Ovo je prvi put da su uočene razlike u načinu igranja predmetima između polova kod divljih životinja, što je rasprostranjeno među ljudima a primećeno je i kod majmuna u zarobljeništvu. Zna se od ranije da mlade ženke majmuna u zarobljeništvu više vole da se igraju lutkama dok mladi mužjaci više vole “muške” igračke poput kamiončića.
“Činjenica da majmuni u zarobljeništvu biraju igračke prema polu ukazuje da postoji nešto biološki različito među polovima što ih usmerava ka različitim tipovima igračaka,” objašnjava Sonja Kalenberg, biolog sa Koldža Bejts u Mejnu i koautorka studije.
Da su u pitanju biološke razlike govori i primer ženki šimpanzi iz divljnine, koje nikada svoje roditelje nisu videle da se igraju štapovima, a opet to rade.
“To ne znači da se biološki faktori i uticaji okoline međusobno isključuju,” dodaje Rengam.
Rodna uslovljenost igre može imati evolutivne prednosti jer igranje na određeni način može predstavljati pripremu za kasnije zadatke, kao što je briga o deci, pa je nošenje štapova vrsta vežbe koja priprema mlade ženke da jednog dana nose svoju mladunčad dok se istovremeno veru ili jedu.
Nošenje štapova može biti ponašanje naučeno od posmatranja drugih mladunaca, vrsta “dečije tradicije” koja je dobro poznata kod ljudi, objašnjava Kalenbergova.
“Ljudska deca vole da oponašaju uloge odraslih koje vide, i često to rade koristeći predmete koji simbolizuju one koji koriste roditelji,” kaže Volter Gilijem, direktor Centra za dečji razvoj i socijalne politike pri Medicinskoj školi univerziteta Jejl. “Iako mlade šimpanze nisu videle majke da nosaju štapove, videle su ih kako nose bebe. Deluje sasvim moguće da ih oponašaju koristeći štapove,” zaključuje on.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Prof. Bojanin: Današnja deca nisu navikla da nešto ne može. Sad je prilika da im se objasni!
Na Fejzbuk strani Centra za logopediju i ranu intervenciju Dr Nestorov objavljen je zanimljiv pogled na trenutnu situaciju iz ugla prof. dr Svetomira Bojanina. Evo šta on kaže: Današnja deca...
Ne mislim da deca moraju biti uključena u kućne poslove
Piše: Snežana Golić, pedagog, Razvojni centar "Faktor" Da li naši saveti prate 21.vek? Pitam se i pozivam na lično iskustvo protivurečeći velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti...
Kako deci olakšati izolaciju tokom epidemije?
Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti. Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić,...
Psiholog iz Beograda roditeljima: 10 saveta dok traje vanredno stanje
Osmi je dan vanrednog stanja u Srbiji zbog svetske epidemije korona virusa. Deca već celu radnu sedmicu ne idu u vrtiće, ali posvećeni vaspitači trude se da preko vajber i...
Nema komentara.