Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire.
Autor: Milica Rašić
Znatno više slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i u trećem krugu upisa nego ranijih godina posledica je demografskih kretanja – svake godine sve je manje maturanata.
Univerzitet u Beogradu u drugom upisnom roku upisalo je 455 studenata, dok je za upis u trećem ostalo čak 1.648 indeksa, znatno više nego prethodnih godina.
– Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire. Pričao sam i sa kolegama iz Slovenije i Hrvatske, tamo su pojedini univerziteti smanjili broj studenata iz sličnih razloga – kaže prorektor Univerziteta u Beogradu Živoslav Tešić i dodaje da kvote definišu akreditacije i ministarstvo.
Manje kandidata iz godine u godinu beleži i Niški univerzitet – 2015/2016. upisano je 4.109, 2016/2017 3.926 , a ove 3.372.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navedeni u publikaciji “Prirodno kretanje stanovništva u Republici Srbiji 1961-2010“ – broj živorođenih 1997. bio je 122.636, a 1998, godine kada su rođeni ovogodišnji maturanti, samo 76.330. Ipak, treba imati u vidu da Zavod od 1998. ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Da je manje brucoša nego lane, kažu i na Ekonomskom fakultetu, gde još jednu šansu za upis ovog fakulteta ima još njih 285. Veliki broj mesta sada nude i Filološki (234) i Poljoprivredni (216). Za razliku od njih, tek po koje mesto može se naći na Filozofskom (14) i Matematičkom (3).
– Prvi put imamo i ovaj dopunski rok, jer su se oslobodila tri mesta. Naš fakultet je ove godine povećao kvote za 60 mesta, tako da mi sada zapravo imamo veći broj brucoša nego lane – kažu sa Matematičkog fakulteta.
Prema izveštaju o upisu studenata u prvu godinu studijskih programa prvog nivoa 2015/16, pre dve godine raspisan je konkurs za prijem 15.046 brucoša, a nakon dva roka ostalo je 437 slobodnih mesta. Sledeće godine, akademske 2016/17, kvota se povećala na 15.065, a broj nepodeljenih indeksa nakon prvi put organizovanog trećeg roka bio je 803. Ove godine, fakulteti su ponudili ukupno 15.317 mesta.
Za razliku od prestoničkog, kod Državnog univerziteta u Novom Pazaru beleži porast broja upisanih: školske 2015/16. indeks je dobilo 797 brucoša, 2016/17. njih 890, a ove godine 913. Kako ističu sa Državnog, u navedenom periodu budžetske kvote su po odluci Vlade bile u porastu, pa je taj trend bio praćen brojem upisanih.
Privatni fakulteti nisu konkurencija
Živoslav Tešić smatra da privatni fakulteti nemaju veliku ulogu u osipanju broja studenata.
– Naravno da imamo konkurenciju u državnim univerzitetima, jer svakako jedan deo maturanata njih upisuje. Od četiri grupacije fakulteta koje mi nudimo, samo jedna ima konkurenciju u privatnim fakultetima – ističe on i dodaje da bi stoga bilo dobro da se radi rangiranje privatnih i državnih fakulteta.
Izvor:Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Odlučeno da se promene sporne lekcije u udžbenicima za biologiju
Radna grupa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je formirana na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja utvrdila je da treba ispraviti nedostatke u sedam od osam odobrenih...
Probudite dete u sebi! Poigrajte se i vi! Zakažite besplatan promotivni čas na 15 lokacija u Beogradu i Novom Sadu
Koliko puta ste uhvatili sebe kako izgovarate: „ U naše vreme...“ U naše vreme jedva smo čekali da se vratimo iz škole, završimo obaveze i brže-bolje izađemo napolje na igranjac....
TikTok mozak je mozak nesposoban da uči
TikTok je preuzeo decu tokom pandemije i kada su se posle dve godine vratili redovnoj nastavi i obavezama, pokazalo se da to više nisu ista deca i da je jako...
Vredna mama ide i na fakultet i zna gde da kupi diplomu
Jedna je krajnost – prekomerna, suvišna zaštita, koja sputava i guši. Detetu se ne daje mogućnost da pokaže samostalnost. Pomoć je uvek spremna, čak i kada je ono ne traži....
Nema komentara.