Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire.
Autor: Milica Rašić
Znatno više slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i u trećem krugu upisa nego ranijih godina posledica je demografskih kretanja – svake godine sve je manje maturanata.
Univerzitet u Beogradu u drugom upisnom roku upisalo je 455 studenata, dok je za upis u trećem ostalo čak 1.648 indeksa, znatno više nego prethodnih godina.
– Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire. Pričao sam i sa kolegama iz Slovenije i Hrvatske, tamo su pojedini univerziteti smanjili broj studenata iz sličnih razloga – kaže prorektor Univerziteta u Beogradu Živoslav Tešić i dodaje da kvote definišu akreditacije i ministarstvo.
Manje kandidata iz godine u godinu beleži i Niški univerzitet – 2015/2016. upisano je 4.109, 2016/2017 3.926 , a ove 3.372.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navedeni u publikaciji “Prirodno kretanje stanovništva u Republici Srbiji 1961-2010“ – broj živorođenih 1997. bio je 122.636, a 1998, godine kada su rođeni ovogodišnji maturanti, samo 76.330. Ipak, treba imati u vidu da Zavod od 1998. ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Da je manje brucoša nego lane, kažu i na Ekonomskom fakultetu, gde još jednu šansu za upis ovog fakulteta ima još njih 285. Veliki broj mesta sada nude i Filološki (234) i Poljoprivredni (216). Za razliku od njih, tek po koje mesto može se naći na Filozofskom (14) i Matematičkom (3).
– Prvi put imamo i ovaj dopunski rok, jer su se oslobodila tri mesta. Naš fakultet je ove godine povećao kvote za 60 mesta, tako da mi sada zapravo imamo veći broj brucoša nego lane – kažu sa Matematičkog fakulteta.
Prema izveštaju o upisu studenata u prvu godinu studijskih programa prvog nivoa 2015/16, pre dve godine raspisan je konkurs za prijem 15.046 brucoša, a nakon dva roka ostalo je 437 slobodnih mesta. Sledeće godine, akademske 2016/17, kvota se povećala na 15.065, a broj nepodeljenih indeksa nakon prvi put organizovanog trećeg roka bio je 803. Ove godine, fakulteti su ponudili ukupno 15.317 mesta.
Za razliku od prestoničkog, kod Državnog univerziteta u Novom Pazaru beleži porast broja upisanih: školske 2015/16. indeks je dobilo 797 brucoša, 2016/17. njih 890, a ove godine 913. Kako ističu sa Državnog, u navedenom periodu budžetske kvote su po odluci Vlade bile u porastu, pa je taj trend bio praćen brojem upisanih.
Privatni fakulteti nisu konkurencija
Živoslav Tešić smatra da privatni fakulteti nemaju veliku ulogu u osipanju broja studenata.
– Naravno da imamo konkurenciju u državnim univerzitetima, jer svakako jedan deo maturanata njih upisuje. Od četiri grupacije fakulteta koje mi nudimo, samo jedna ima konkurenciju u privatnim fakultetima – ističe on i dodaje da bi stoga bilo dobro da se radi rangiranje privatnih i državnih fakulteta.
Izvor:Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Uspeh na kraju školske godine ne nagrađujte, nego slavite
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji. Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade...
Duško Radović: Detinjstvo se može lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće
"Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu i slobodnu decu, moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar,...
Intervju, Mladen Šarčević: Rampa za prepisivanje na maturi
Autor: Dragana Jokić-Stamenković U skorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do fakulteta, kao što je...
“Ne bi trebalo da ideš u gimnaziju, pošto ti roditelji nisu završili fakultet”
Piše: Ana Mitić Odluka koju srednju školu ili fakultet upisati jedna je od onih koje mogu da odrede da li će neko naredne četiri decenije svakoga jutra ustajati na „levu...
Nema komentara.