Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire.
Autor: Milica Rašić
Znatno više slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i u trećem krugu upisa nego ranijih godina posledica je demografskih kretanja – svake godine sve je manje maturanata.
Univerzitet u Beogradu u drugom upisnom roku upisalo je 455 studenata, dok je za upis u trećem ostalo čak 1.648 indeksa, znatno više nego prethodnih godina.
– Ne radi se o padu interesovanja maturanata, već o njihovom sve manjem broju. Kod nas se očekuje da 2020. godine sva deca koja završe srednje obrazovanje neće moći da popune sva mesta jer Srbija odumire. Pričao sam i sa kolegama iz Slovenije i Hrvatske, tamo su pojedini univerziteti smanjili broj studenata iz sličnih razloga – kaže prorektor Univerziteta u Beogradu Živoslav Tešić i dodaje da kvote definišu akreditacije i ministarstvo.
Manje kandidata iz godine u godinu beleži i Niški univerzitet – 2015/2016. upisano je 4.109, 2016/2017 3.926 , a ove 3.372.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navedeni u publikaciji “Prirodno kretanje stanovništva u Republici Srbiji 1961-2010“ – broj živorođenih 1997. bio je 122.636, a 1998, godine kada su rođeni ovogodišnji maturanti, samo 76.330. Ipak, treba imati u vidu da Zavod od 1998. ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
Da je manje brucoša nego lane, kažu i na Ekonomskom fakultetu, gde još jednu šansu za upis ovog fakulteta ima još njih 285. Veliki broj mesta sada nude i Filološki (234) i Poljoprivredni (216). Za razliku od njih, tek po koje mesto može se naći na Filozofskom (14) i Matematičkom (3).
– Prvi put imamo i ovaj dopunski rok, jer su se oslobodila tri mesta. Naš fakultet je ove godine povećao kvote za 60 mesta, tako da mi sada zapravo imamo veći broj brucoša nego lane – kažu sa Matematičkog fakulteta.
Prema izveštaju o upisu studenata u prvu godinu studijskih programa prvog nivoa 2015/16, pre dve godine raspisan je konkurs za prijem 15.046 brucoša, a nakon dva roka ostalo je 437 slobodnih mesta. Sledeće godine, akademske 2016/17, kvota se povećala na 15.065, a broj nepodeljenih indeksa nakon prvi put organizovanog trećeg roka bio je 803. Ove godine, fakulteti su ponudili ukupno 15.317 mesta.
Za razliku od prestoničkog, kod Državnog univerziteta u Novom Pazaru beleži porast broja upisanih: školske 2015/16. indeks je dobilo 797 brucoša, 2016/17. njih 890, a ove godine 913. Kako ističu sa Državnog, u navedenom periodu budžetske kvote su po odluci Vlade bile u porastu, pa je taj trend bio praćen brojem upisanih.
Privatni fakulteti nisu konkurencija
Živoslav Tešić smatra da privatni fakulteti nemaju veliku ulogu u osipanju broja studenata.
– Naravno da imamo konkurenciju u državnim univerzitetima, jer svakako jedan deo maturanata njih upisuje. Od četiri grupacije fakulteta koje mi nudimo, samo jedna ima konkurenciju u privatnim fakultetima – ističe on i dodaje da bi stoga bilo dobro da se radi rangiranje privatnih i državnih fakulteta.
Izvor:Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
Nema komentara.