U dobu u kojem smo neprestano bombardovani stimulusima – notifikacijama, lajkovima, video-snimcima i trenutnim zadovoljstvima svih vrsta – pojavio se novi trend koji obećava „reset mozga“, hit među mladim menadžerima u Silicijumskoj dolini i sve većim brojem ljudi koji osećaju da su zarobljeni u sopstvenim navikama.

Ideja je jednostavna: privremeno odustajanje od aktivnosti koje izazivaju trenutni osećaj nagrade – od društvenih mreža i video igara do brze hrane i alkohola – kako bi se mozak „očistio“ i povratio prirodnu ravnotežu. Ali da li je zaista moguće „resetovati“ sopstveni sistem zadovoljstva i time pobediti zavisnosti?

Fenomen „brejn rota“ osvojio internet – deca se oduševljavaju, a stručnjaci upozoravaju

Lekari to zovu dopaminski post, uzdržavanje od poroka ili dopamin detoks. Ali, da li je isključivanje naleta tog neurotransmitera koji izaziva dobro raspoloženje, zaista ključ za prevazilaženje zavisnosti?

Među zagovornicima teorije i prakse dopaminskog resetovanja je i dr Ana Lembke, profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford i šefica Klinike za dijagnozu zavisnosti na Stanfordu, piše Medskejp.

Tamo se dopamin post nalazi u okviru rane intervencije za mnoge pacijente obolele od bolesti zavisnosti.

„Kod tih pacijenata smo videli da za oko 4 nedelje, ne samo da žudnja počinje da opada, već se i raspoloženje, anksioznost, san i svi ostali parametri i pokazatelji dobrog mentalnog zdravlja, takođe, poboljšavaju”, rekla je dr Lembke.

Dopamin i mozak

Od prefrontalnog korteksa – našeg moždanog centra za kontrolu – do nukleusa koji se nalaze duboko u našem limbičkom sistemu, dopamin premošćava praznine između neurona da bi preneo ključne poruke o zadovoljstvu, nagradi i motivaciji.

Svi imamo bazalni nivo dopamina. Supstance i ponašanja koja nam se sviđaju – od čokolade i seksa do kokaina i kocke – povećavaju oslobađanje dopamina.

Kada tražimo zdrave nagrade, kao što su dobar obrok u restoranu ili prijatan razgovor sa prijateljima, dopaminergički neuroni se aktiviraju i oslobađa se dopamin.

To nam daje dobar osećaj, ali vremenom, sa hroničnom izloženošću hiperprijatnim stimulusima, naš mozak se prilagođava. Dopaminski receptori se smanjuju i skupljaju, a naša “hedonistička tačka” ili bazalni nivo sreće, opada. Sada nam je potrebno više naših omiljenih stimulusa da bismo se osećali dobro kao pre.

Ovo primitivno moždano skupljanje je služilo u evolutivne svrhe, pomažući našim precima da neumorno traže oskudne resurse hrane. U modernom svetu, punom lako dostupnih, novih, potentnih i stimulativnih aktivnosti, naš mozak neprestano pokušava da se prilagodi.

“Ljudska aktivnost je promenila svet u kome živimo i sada je ova drevna moždana struktura postala neka vrsta tereta ”, kaže dr Lembke.

Dopaminsko gladovanje u akciji

Da biste resetovali dopaminske receptore, Lembke preporučuje 4-nedeljni post od “droge izbora”.

Ovo nije trendovski tehnološki brzi lek gde se uzdržavate od svega što vam donosi radost. To je ciljana intervencija, obično usmerena na jedno ponašanje ili jednu supstancu. Post omogućava osobi da shvati “prirodu svog otetog mozga”, a oslobađanje je motiviše da dugoročno promeni navike.

Često pacijenti kažu da se samoleče ili da im supstanca pomaže kod njihove anksioznosti ili depresije. Kada ljudi kompulzivno nastavljaju da koriste neku stvar uprkos negativnim posledicama, ona preporučuje resetovanje u trajanju od 4 nedelje.

Iako su prve dve nedelje teške, mnogi pacijenti se osećaju bolje i motivisanije nakon mesec dana.

Važne strategije

Dr Lembke ne preporučuje dopamin post nekome ko je više puta i neuspešno pokušavao da prestane sa drogom ili drugim zavisnim ponašanje.

Za ljude koji mogu bezbedno da probaju dopamin post, ona preporučuje “samoobavezujuće” strategije, koje im pomažu da ostanu na dobrom putu.

Razmotrite ljude, mesta i stvari koje vas podstiču da koristite supstavnce ili ponašanje i pokušajte da ih izbegnete.

Vodič kroz digitalni detoks: Šta je, kako se primenjuje i kada je potreban?

Izbrišite svoje aplikacije za društvene medije, ako pokušavate da se detoksikujete od društvenih mreža. Postavite fizičku udaljenost između sebe i svog telefona.

Za hranu i supstance – držite ih van kuće. Lembke, takođe, preporučuje da se pronađu zdrave alternative koje mogu da stimulišu dopamin na umeren način: vežbanje, meditacija, hobiji, umetnost ili volontiranje.

Ove aktivnosti mogu da pomognu u obnavljanju ravnoteže dopamina i poboljšanju raspoloženja, motivacije i zadovoljstva.

“Kada se ljudi odreknu nečega što im je donosilo zadovoljstvo, važno je da to zamene nečim drugim što im, takođe, donosi zadovoljstvo”, rekla je ona.

Nakon 4 nedelje, Lembke savetuje pacijente da ponovo procene svoje ponašanje i odluče da li žele da nastave sa postom, da se vrate na svoje stare navike ili da pokušaju da nađu umerenost. Ona kaže da je cilj da se postigne “optimalna stimulacija” – ni previše, ni premalo.

“To je ono što je Aristotel nazvao zlatnom sredinom. To je ono što je Buda nazvao srednjim putem“, rekla je ona.

Kritičari

Da li je dopamin post pravi način lečenja za zavisne pacijente? Neki stručnjaci su rekli da je to previše jednostavan ili čak opasan pristup.

Previše je pojednostavljeno. Neki stručnjaci smatraju da dopaminski post nije pravi post – nemate konačnu količinu dopamina koju možete sačuvati ili potrošiti u određenom vremenskom periodu. Čak i ako se uzdržavate od određenih zadovoljstava, vaš mozak će i dalje proizvoditi neki dopamin. Oni predlažu postepeno “preusmeravanje dopamina”, tražeći nagrade iz zdravih, prijatnih aktivnosti.

Nedostaje empirijski dokaz. Bez kliničkih ispitivanja koja bi to potvrdila, dopaminski post nema dokaza o bezbednosti i efikasnosti, kaže jedan psiholog. On smatra da je to vrlo opasna stvar, jer nemamo dovoljno dokaza o tome kako može biti efikasno ili koliko opasno.

Previše je univerzalni pristup. “Zaustavljanje droge izbora će izgledati drugačije za različite ljude”, kaže drugi psiholog. Neki mogu prestati da puše odjednom, drugima je potrebno da to postepeno smanje; nekima trebaju flasteri sa nikotinom, nekima ne; neki mogu to učiniti sami, drugima je potrebna pomoć.

Važno je, takođe, i zašto ljudi imaju zavisnost. Bez svoje droge ili navike, da li se mogu nositi sa stresorima života? Ako prestanu pre nego što su spremni ili ne uspeju u nameri „skidanja“, mogli bi se osećati još gore nego pre.

Izvor: magazin.politika.rs