Škripanje u kolenu čim ustanete ili povremeni trenutak rasejanosti mogu vas naterati da odmahnete glavom i pomislite – koliko brzo vreme prolazi. Znate svakako koliko ste oduvali svećica na torti, ali koncept biološke starosti je novija perspektiva koja definiše da li je vaša fiziologija adekvatna.
A ono što je možda najzanimljivije jeste da na biološku starost mogu uticati stil života i okruženje. Kao jedan primer, studija iz novembra 2023. godine otkrila je da naše osobine ličnosti i pogled na život igraju ključnu ulogu u procesu biološkog starenja.
Starost je kada si poslušan
Studija je otkrila da negativne karakteristike, poput neuroticizma, mogu povećati rizik od demencije, dok pozitivne osobine poput opšteg zadovoljstva životom mogu zaštititi od kognitivnog pada.
Proces starenja utiče na veličinu mozga, protok krvi i kognitivne funkcije. Semjuel Matis, vanredni profesor na odeljenju za porodičnu medicinu na Medicinskom odeljenju Univerziteta u Teksasu, objašnjava da, za razliku od drugih organa, mozak ne regeneriše neurone. To čini svaki neuron izuzetno vrednim, a svako oštećenje ili smanjen protok krvi može dovesti do njihovog gubitka.
To se može manifestovati kao smanjenje veličine mozga i blagi kognitivni pad. Faktori poput traume, neadekvatnog protoka krvi, nezdravih načina života poput pušenja, loše ishrane i prekomerne upotrebe alkohola ili droga mogu pogoršati ovaj pad. Pored toga, nedostatak mentalne stimulacije i hronični stres takođe negativno doprinose zdravlju mozga.
Međutim, dr Matis kaže da možemo poboljšati proces starenja mozga. Neke navike mogu se suprotstaviti štetnim rizicima starenja mozga. Njegova preporuka, prenosi magazin Helti, su kvalitetan san, slagalice i čitanje, poboljšana ishrana i izbegavanje štetnih supstanci poput duvana i prekomernog alkohola.
10 lekcija ALBERTA AJNŠTAJNA za srećan i uspešan život
Nataša Bhujan, član Američke akademije porodičnih lekara sa sedištem u Finiksu, navela je da kako starimo, naše oči prolaze kroz mnoge promene koje utiču na naš vid, javljaju se promene poput katarakte, makularne degeneracije i glaukoma. Da bi se borila protiv ovih promena, ona ističe preventivne mere, kao što je „nošenje sunčanih naočara radi zaštite od UV zračenja i izbegavanje pušenja”. Pored toga, ishrana bogata povrćem – posebno tamnim, lisnatim zelenilom – može održati zdravlje očiju.
Prema medicini Džons Hopkins, presbiakuzis – stanje poznato kao gubitak sluha povezan sa starenjem – je čest problem koji pogađa jednu od tri odrasle osobe starije od 65 godina. Često je promena sluha postepena, što je čini teško primetnom u početku.
Na spisku promena koje dolaze sa godinama je i stanje srca.
„Starost srca je način da razumete rizik od srčanog ili moždanog udara”, kaže dr Francisko Lopez-Himenez, kardiolog u klinici Majo, ističući da faktori poput starosti, krvnog pritiska, nivoa holesterola, ishrane, vežbanja i navika pušenja mogu da promene tok vašeg života. Međutim, dr Lopez-Himenez ističe:
„Ako ste kao većina Amerikanaca, vaša srčana starost je starija od vaše stvarne starosti.“
Starenje utiče i na gastrodigestivni trakt, posebno na pokretljivost – kretanje jednjaka, creva i debelog creva.
U starosti nećemo žaliti ne zbog malo putovanja ili loše vaspitane dece, već što smo trpeli da nas drugi iskorišćavaju
„Kako starimo, gubimo neke od resica u gastrointestinalnom traktu koji pomažu u varenju i apsorpciji, kao i slabljenje zidova creva“, napominje dr Lopez-Himenez objašnjavajući da je najbolji načini da pomognemo u poboljšanju našeg gastrointestinalnog trakta da imamo kvalitetnu ishranu i vežbanje
A tu su i kosti, a dr Hoakin Sančez-Sotelo, ortopedski hirurg klinike Majo, objašnjava da, iako je gubitak hrskavice uobičajen sa starenjem, ne mora nužno dovesti do zamene zgloba.
„Gubitak zglobne hrskavice je suština onoga što se naziva osteoartritis“, navodi.
Srećom, dr Sančez-Sotelo nudi proaktivne mere za očuvanje zglobova.
„Morate da vežbate u razumnim granicama“, savetuje on, ističući važnost održavanja jakih mišića oko zglobova kako biste smanjili njihovo opterećenje. Takođe naglašava značaj normalne, zdrave težine, jer gojaznost može opteretiti zglobove. Dovodeći u pitanje staro shvatanje da je bol u zglobovima neizbežan aspekt starenja, on naglašava:
„U prošlosti su stariji ljudi jednostavno prihvatali bol u zglobovima. Sada ljudi žive duže i žele da ostanu aktivni kako stare. Nismo svi predodređeni za zamenu zgloba. Postoje neki ljudi u osamdesetim i devedesetim godinama koji imaju odlične zglobove.“
MALA DECA I VREME ZA SEBE – kako ćeš u starosti gledati na ovo doba?
I ono gde je najvidljiviji protok vremena je koža- proces starenja vidljivo utiče na kožu, najveći organ koji gubi elastičnost, što uzrokuje pojavu opuštanja ili bora. Da biste sprečili ove znake starenja, ključ za sprečavanje starenja kože je zaštita kože od sunca nošenjem kreme za sunčanje ili bilo koje zaštite od sunca, poput šešira ili dugih rukava.
A kada se uzmu u obzir svi faktori, za obrtanje sata i manju biološku starost potrebno je biti dosledan i postepenim promenama treba ići ka boljim navikama. Prihvatanje jedne pozitivne promene načina života u isto vreme može zameniti starije, manje zdrave navike novim, korisnim. Fokus treba da bude na negovanju, ali i ishrani zdravom hranom, redovnoj fizičkoj aktivnosti, davanju prioriteta kvalitetnom snu i negovanju zdravih odnosa sa drugima.
Izvor: politika.magazin.rs
