Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
“Žene ne razmišljaju mnogo kad se šminkaju. Ima jedna šala koja kaže – za lepotu sve, ali ne morate baš da umrete“, šaljivo je objasnio dr Nestorović.
“Dugo se mislilo da je to posledica globalnog zagrevanja, ali pokazalo se da je uzrok porast ugljen dioksida u atmosferi. Godine 2004. je delovalo da se astma zaustavlja, ali nažalost netačno“, rekao je dr Nestorović, koji je načelnik pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.
Upitan zašto je u porastu broj alergija, profesor je rekao da ima mnogo teorija, ali da misli da su razlozi isti kao kod kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma.
“Loše živimo, u hroničnom stresu, ne krećemo se i nekvalitetno se hranimo. U trci za materijalnim smo zaboravili na elementarne radosti. Američki lekar Danijel Liberman je ispitivao ljude koji žive u Africi. Oni pretrče 25 kilometara dnevno da bi došli do hrane i jedu vrlo mešovito. Rekao bih da ne morate u teretane, ali bar 20 minuta fizičke aktivnosti dnevno”, savetuje Nestorović.
Gostujući u emisiji “Jutro sa Natašom” na TV Prva prof. dr Nestorović je pojasnio da alergije na hranu ima dva-tri odsto ljudi, a oko 35 odsto njih na inhalatorne, odnosno isto toliko na supstance sa kojima smo u kontaktu putem kože.
Nestorović posebno ukazuje na opasnost od mobilnih telefona, čiju upotrebu treba svesti na minimum, a iskren je da još ni sam nije adekvatno rešio taj problem.
“Ima studija po kojoj muškarci koji koriste duže od sat vremena mobilni nedeljno imaju do 40 odsto pad spermatozoida”, savetuje da se ne nosi uz telo i da se koristi kad je pun signal.
Kako kaže, naša creva su predviđena da kroz njih „prođe sve i svasta“ i da su razvila mehanizam da to nekako ograniče.
Ispričao je i da prva proba na inhalatornu alergiju nije rezultat rada lekara, već jednog učitelja iz Engleske pre 150 godina.
“Đaci su primetili da kad god tom učitelju donesu sveže cveće on dobije napad astme i ne može da predaje. Donosili su mu sve češće“, rekao je on.
Nestorović tu priču prenosi i svojim studentima, jer je učitelj istražio svoj problem, oglasio u novinama i za 14 godina sakupio 10 ljudi koji reaguju isto kao on na čestice polena.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Otpušen nosić – zdravo dete!
Smetnje pri disanju na nos znatno remete život bebe, mogu ugroziti njen rast i razvoj i sa razlogom brinu roditelje. U zimskom periodu su ti problemi sve prisutniji. Disanje na...
Za deset godina broj gojazne dece će se udvostručiti
Prema istraživanjima gojaznost je bolest novih generacija, jer nam deca sve više sede kući uz igrice, jedu nezdravu, brzu hranu. Stručnjaci procenjuju da će se za deset godina broj gojazne...
Dr Nestorović: Šta je bitno da znate kad decu izvodite po hladnom vremenu
Već smo se dotakli teme dojenja u Srbiji koje je opalo na poražavajućih 13,7 odsto, dok je u Skandinavskim zemljama to i preko 90 odsto. Upravo u tim zemljama, npr...
Pedijatri poslednjih godina propisuju sve manje antibiotika
Potrošnja antibiotika u Srbiji je smanjena za trećinu poslednjih godina, posebno u lečenju dece, što potvrđuje da je Srbija napravila veliki iskorak u racionalizaciji potrošnje ove vrste lekova. Ovaj dobar...
Nema komentara.