Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
“Žene ne razmišljaju mnogo kad se šminkaju. Ima jedna šala koja kaže – za lepotu sve, ali ne morate baš da umrete“, šaljivo je objasnio dr Nestorović.
“Dugo se mislilo da je to posledica globalnog zagrevanja, ali pokazalo se da je uzrok porast ugljen dioksida u atmosferi. Godine 2004. je delovalo da se astma zaustavlja, ali nažalost netačno“, rekao je dr Nestorović, koji je načelnik pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.
Upitan zašto je u porastu broj alergija, profesor je rekao da ima mnogo teorija, ali da misli da su razlozi isti kao kod kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma.
“Loše živimo, u hroničnom stresu, ne krećemo se i nekvalitetno se hranimo. U trci za materijalnim smo zaboravili na elementarne radosti. Američki lekar Danijel Liberman je ispitivao ljude koji žive u Africi. Oni pretrče 25 kilometara dnevno da bi došli do hrane i jedu vrlo mešovito. Rekao bih da ne morate u teretane, ali bar 20 minuta fizičke aktivnosti dnevno”, savetuje Nestorović.
Gostujući u emisiji “Jutro sa Natašom” na TV Prva prof. dr Nestorović je pojasnio da alergije na hranu ima dva-tri odsto ljudi, a oko 35 odsto njih na inhalatorne, odnosno isto toliko na supstance sa kojima smo u kontaktu putem kože.
Nestorović posebno ukazuje na opasnost od mobilnih telefona, čiju upotrebu treba svesti na minimum, a iskren je da još ni sam nije adekvatno rešio taj problem.
“Ima studija po kojoj muškarci koji koriste duže od sat vremena mobilni nedeljno imaju do 40 odsto pad spermatozoida”, savetuje da se ne nosi uz telo i da se koristi kad je pun signal.
Kako kaže, naša creva su predviđena da kroz njih „prođe sve i svasta“ i da su razvila mehanizam da to nekako ograniče.
Ispričao je i da prva proba na inhalatornu alergiju nije rezultat rada lekara, već jednog učitelja iz Engleske pre 150 godina.
“Đaci su primetili da kad god tom učitelju donesu sveže cveće on dobije napad astme i ne može da predaje. Donosili su mu sve češće“, rekao je on.
Nestorović tu priču prenosi i svojim studentima, jer je učitelj istražio svoj problem, oglasio u novinama i za 14 godina sakupio 10 ljudi koji reaguju isto kao on na čestice polena.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
“Zbog prekomerne upotrebe antibiotika naša deca neće imati čime da se brane”
Prodaja vitamina i minerala prati pikove epidemije u smislu povećanja ili smanjenja prodaje, ali to nije, kako smatra Sonja Stojiljković iz Farmaceuske komore Srbije, ništa čudno, naročito kada su u...
Kod majki dece sa autizmom pronađeni značajno drugačiji nivoi metabolita u krvi
U periodu od dve do pet godina nakon porođaja, majke dece sa poremećajem iz autističnog spektra imaju značajno drugačije nivoe metabolita u krvi nego majke dece sa uobičajenim razvojem. Ovo...
Pedijatar dr Ljiljana Lukić: Moguće komplikacije kovida kod dece
Autor: Jelena Bulajić Deca u manjoj meri oboljevaju od kovida 19. Ako se to desi možda najlčešće imaju blage simptome. Međutim,...
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa?
Mali rizik nuzefekata vakcine, ili veliki rizik virusa? Poverenje stručnjacima, naučnicima, institutima za javno zdravlje – ili nadrilekarima sa YouTube i Facebooka? Piše: Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog 1....
Nema komentara.