Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
Alergijska astma je u porastu, a najčešće napada decu, tvrdi pulmolog Branimir Nestorović, koji je dodao i da je kozmetika “ozbiljan otrov” i da, na primer, većina ruževa za usne sadrži teške metale.
“Žene ne razmišljaju mnogo kad se šminkaju. Ima jedna šala koja kaže – za lepotu sve, ali ne morate baš da umrete“, šaljivo je objasnio dr Nestorović.
“Dugo se mislilo da je to posledica globalnog zagrevanja, ali pokazalo se da je uzrok porast ugljen dioksida u atmosferi. Godine 2004. je delovalo da se astma zaustavlja, ali nažalost netačno“, rekao je dr Nestorović, koji je načelnik pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.
Upitan zašto je u porastu broj alergija, profesor je rekao da ima mnogo teorija, ali da misli da su razlozi isti kao kod kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma.
“Loše živimo, u hroničnom stresu, ne krećemo se i nekvalitetno se hranimo. U trci za materijalnim smo zaboravili na elementarne radosti. Američki lekar Danijel Liberman je ispitivao ljude koji žive u Africi. Oni pretrče 25 kilometara dnevno da bi došli do hrane i jedu vrlo mešovito. Rekao bih da ne morate u teretane, ali bar 20 minuta fizičke aktivnosti dnevno”, savetuje Nestorović.
Gostujući u emisiji “Jutro sa Natašom” na TV Prva prof. dr Nestorović je pojasnio da alergije na hranu ima dva-tri odsto ljudi, a oko 35 odsto njih na inhalatorne, odnosno isto toliko na supstance sa kojima smo u kontaktu putem kože.
Nestorović posebno ukazuje na opasnost od mobilnih telefona, čiju upotrebu treba svesti na minimum, a iskren je da još ni sam nije adekvatno rešio taj problem.
“Ima studija po kojoj muškarci koji koriste duže od sat vremena mobilni nedeljno imaju do 40 odsto pad spermatozoida”, savetuje da se ne nosi uz telo i da se koristi kad je pun signal.
Kako kaže, naša creva su predviđena da kroz njih „prođe sve i svasta“ i da su razvila mehanizam da to nekako ograniče.
Ispričao je i da prva proba na inhalatornu alergiju nije rezultat rada lekara, već jednog učitelja iz Engleske pre 150 godina.
“Đaci su primetili da kad god tom učitelju donesu sveže cveće on dobije napad astme i ne može da predaje. Donosili su mu sve češće“, rekao je on.
Nestorović tu priču prenosi i svojim studentima, jer je učitelj istražio svoj problem, oglasio u novinama i za 14 godina sakupio 10 ljudi koji reaguju isto kao on na čestice polena.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Prof dr Vojislav Perišić: Dajte jaje bebama čim navrše četiri meseca
Majke koje u ishrani svojih beba prate savete SZO i drže se proporučenih tabela za uvođenje čvrste hrane, vrlo često ostaju zbunjene promenama koje svako sledeće istraživanje donosi. Do pre...
Nevakcinisano dete – drakonska kazna?
Evropska komisija je zabrinuta zbog smanjenja procenta vakcinacije protiv morbila. Samo četiri zemlje EU 2017. godine dostigle su potrebnu stopu vakcinacije od 95 odsto, kritikuje potpredsednik Evropske komisije Jirki Katajnen....
Zašto su u opasnosti generacije rođene nakon NATO bombardovanja
On je za RTS objasnio da je to istraživanje sprovedeno sa Institutom "Batut", jer je kod njih bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije...
Zdrav dečiji osmeh kao blago
Jedna od higijenskih navika koju deca najteže prihvataju je sasvim sigurno pranje zuba. Naspram svih drugih obaveza koje se nekako mogu učiniti zanimljivim, kao što su tuširanje ili kupanje, oralna...
Nema komentara.