„Gaćoslav“ – knjiga koja nam pomaže da deci usadimo svest o poštovanju telesnih granica

Svetski dan borbe protiv seksualnog zlostavljanja deca obeležava se 19. novembra, a tim povodom smo razgovarali sa Aleksadrom Petrovski, autorkom knjige „Potraga za moćnom značkom GAĆOSLAV“.

„Potraga za moćnom značkom GAĆOSLAV“ je knjiga u kojoj se, na deci prilagođen način, nalaze sve važne informacije koje mogu poslužiti u ranoj edukaciji dece o telesnim granicama i zdravom odnosu prema telu. Osim toga, rana edukacija o ovoj temi najbolji je način da se prevenira seksualno zlostavljanje dece koje se dešava svakom petom detetu.

„Deca ne posmatraju ovu temu, temu telesnih granica, na isti način kao i mi, i često je upravo odraslima teško da o tome pričaju – dok je deci to sasvim u redu. Neki roditelji čak beže od ove teme smatrajući da je to pitanje seksualnosti i da o tome ne bi trebalo da pričaju sa (tako malom) decom“ – rekla je Aleksandra Petrovski, autorka knjige.

Zašto je „Gaćoslav“ toliko značajan?

Tema telesnih granica i zdravog odnosa prema svom telu nešto je sa čime bi trebalo da se deca susretnu u što ranijem uzrastu, a Aleksandra smatra da je za to pravo vreme još u najranijem detinjstvu kada su deca najpovezanija sa svojim telom i kada ga istražuju.

„Za njih telo još uvek nije tabu, pa svoje intimne delove tela doživaljvaju kao i sve druge, a mi odrasli utičemo na to da postane stigma u nekom trenutku. Knjiga „Gaćoslav“ je namenjena za decu uzrasta od 4 do 8 godina, ali je često kupuju i roditelji malih beba – kako bi se ‘pripremili’ za ovu temu na što bolji način“ rekla je Aleksandra i dodala „ovo je posebno važan korak za roditelje koji u velikom procentu nisu kroz isto prolazili sa svojim roditeljima, pa im je tema i način na koji se o tome priča sa decom uglavnom stran. Mi to jednostavno kroz odrastanje nismo imali„.

Prepoznavanje neprimerenog ponašanja je glavni cilj koji ova knjiga ima, a zatim i da dete to kaže svojoj osobi od poverenja, što su najčešće roditelji, članovi uže porodice, ali i vaspitačice, učiteljice… Neprimereno ponašanje je ono koje prelazi granice koje bi trebalo da postavimo – o čemu nas uči „Gaćoslav“.

„Granice tela i poštovanje prema sopstvenom telu, verovanje sopstvenom instinktu – nešto je na čemu se radi praktično od prvog dana, od detetovog rođenja, i najvažnije je da započne u sigurnom okruženju, u porodici. Upravo su roditelji ti koji mogu detetu da usade svest o tome šta je poštovanje granica tela i na koji način se poštuju i te, ali i druge granice. A ako dete to ne oseti i ne nauči kod kuće – kako da poštovanje njegovih granica očekuje bilo gde kasnije?“ – naglašava Aleksandra, podsećajući da je rana edukacija o ovoj temi najbolja prevencija seksualnog zlostavljanja.

Ipak, „Gaćoslav“ je prva knjiga u regionu napisana na našem jeziku koja se bavi ovom temom, a izdata je u okviru fondacije Dva 37 koju je osnovala Aleksandra Petrovski.

„Gaćoslav“ kao literatura i pomoćni alat svima koji se bave decom

„Prilikom pisanja knjige moje stručne konsultantkinje su bile Anesa Vilić, geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom i Antonela Kuzma, specijalistkinja za bezbednost dece. One su dale doprinos iz različitih uglova, delom iz pomagačkog ugla – jer se Anesa često bavi i žrtvama seksualnog zlostavljanja, a Antonela iz ugla preventive. Na ovom putu velika podrška bila mi je bila Manuela Kamikovski – psiholog i sistemska porodična psihoterapeutkinja.

Podjednako značajnu ulogu u kreiranju knjige i ilustracija bili su mi i prijatelji i ljudi iz okruženja koji imaju (malu) decu, a za koje znam da žele da se njima bave na najbolji mogući. Oni su čitali sami, ali i zajedno sa decom – što mi je bilo posebno dragoceno.

Sada, godinu dana nakon izdavanja, „Gaćoslav“ stiže u sve više domova, ali i u ruke sve većeg broja stručnjaka koji u njemu vide dobar alat koji može da dopuni njihov rad sa decom – bez obzira na to da li su oni psiholozi, psihoterapeuti, logopedi, defektolozi, vaspitači, učitelji…“ – rekla je Aleksandra.

„Moraš da me zagrliš“ – kao jedan od najčešćih načina da se detetu pošalje pogrešna poruka o tome šta znači biti pristojan

„Najveću buru reakcija je izazvala konstatacija da je u redu pitati dete da li želiš da se sa nekim zagrliš. Naravno, svi želimo da nam deca budu pristojna prilikom pozdravljanja drugih, ali to ne znači da mora da zagrli babu, dedu, tetku, teču, komšiju, bilo koga – već da ga naučimo da postoje različiti načini na koje ih mogu pozdraviti i da mogu da izaberu u skladu sa svojim osećajem – šta je za njih u tom trenutku prijatno. Na ovaj način se gradi dečija autonomija, a za početak pod našim vođstvom da bi stepenik po stepenik to dovelo kasnije do samozauzimanja“ – objašnjava Aleksandra.

Kako nazivamo intimne delove tela utiče na to kako će ih naša deca prihvatiti

Jedan od najboljih načina da se od intimnih delova tela i telesnih granica ne napravi tabu, a time i na najbolji način smanji šansa za bilo kakvo neprimereno ponašanje u kom dete moglo biti žrtva, jeste da se o intimnim delovima tela govori na pravi način, počevši od toga da se nazivaju pravim imenima.

„Kao što i druge delove tela nazivamo njihovim pravim imenima i koristimo prave termine, tako bi trebalo i sa intimnim delovima tela da radimo, jer na taj način šaljemo poruku detetu da to nije nešto čega se treba stideti, niti da je to sramotno.“ – objasnila je Aleksandra dodavši da je to jedan od načina da dete stvori svest da je u redu pričati o tim delovima tela i da pogotovo ukoliko se neko prema njima neprimereno ponaša, mogu to da kažu svojoj osobi od poverenja u tom trenutku.

Tajne su najčešće oružje predatora

„Ovo je SAMO NAŠA MALA TAJNA, ne smeš nikome da kažeš“ – upravo je jedan od načina na koji seksualni predatori pokušavaju, manipulišući, da sakriju namere ili akcije, sprečavajući žrtvu da o tome govori sa bilo kim drugim. Problem je u tome što se često tajne čuvaju – jer ako odaš tajnu onda si „loš drugar“ ili „tužibaba“… Deca se često susreću sa time u društvu kada su tajne u pitanju.

Ipak, nisu sve tajne iste, pa tako postoje i one koje ne smeju da se čuvaju, ali kako da deca tu razliku prepoznaju? Kako da znaju kome i koje tajne trebaju da kažu?

„Shvatila sam, kroz radionice sa decom, da je njima pojam tajne vrlo apstraktan, ali na nama je da u tome budemo vrlo precizni. Tajne koje ne treba i koje treba čuvati – nešto što je deci veoma teško da nauče ukoliko nisu na vreme savladala šta to znači. Učenje o tome podrazumeva prepoznavanje osećaja i praćenje intuicije, ali i izgradnja jednog sigurnog okruženja, najčešće u porodici i pre svega tu, kako bi dete zaista imalo osobe od poverenja sa kojima mogu da pričaju i o tome.“ – objašnjava autorka „Gaćoslava“.

Više od 50 odsto ljudi u Srbiji ne želi da prihvati činjenicu da se uopšte dešava seksualno zlostavljanje, a statistika pokazuje da je svako peto dete doživelo neku vrstu seksualnog zlostavljanja. Ipak, čini nam se da je ovaj broj mnogo manji upravo zato što se o tome ne priča – ni same žrtve o tome ne govore ili se povere tek u zreloj dobi.

Aleksandra Petrovski je autorka knjige „Potraga za moćnom značkom GAĆOSLAV“, osnivačica Fondacije Dva 37 – neprofitne nevladine organizacije koja kreira i sprovodi angažovane kulturne, filantropske i društveno odgovorne samoodržive projekte u cilju stvaranja tolerantnijeg i solidarnijeg društva.

Pokrenula je i inicijativau „Hrabri i bezbedni“ namenjenu za širenje svesti o važnosti rane edukacije, sa ciljem da se izgradi sigurno, pametno i hrabro sutra. Osim „Gaćoslava“, Aleksandra je napisala i knjigu „MREŽOSLAV“ koji uči decu kako da bezbedno koriste digitalne uređaje, zaštite svoju privatnost i pronađu zdrav balans između sveta ekrana i stvarnog života.

Izvor: Detinjarije.com