Svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću.
Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo. Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept Teorije višestruke inteligencije, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da poboljšate detetov intelektualni razvoj u prvih pet godina
Da li ste znali da je prvih 5 godina bebinog života krucijalno za njen razvoj učenja? U suštini, eksperti tvrde da je ova faza poput temelja koji će osnažiti njihovo...
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Nema komentara.