Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo. Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept Teorije višestruke inteligencije, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
