Svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću.
Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo. Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept Teorije višestruke inteligencije, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Oponašanje drugih
Živimo u vreme u kojem se mnogi ljudi, i mladi i odrasli, trude da se drugima predstave kao originalni, posebni, jedinstveni, drukčiji. Posebno se tinejdžeri trude da se istaknu, budu...
Psihologija poverenja: Koji postupci roditelja utiču na dečije poverenje?
Osnovni princip raznih teorija u razvojnoj psihologiji jeste princip da roditelji i drugi socijalni činioci doprinose razvoju poverenja tokom detinjstva. Prema teoriji emocionalne vezanosti, roditeljska briga, pažnja i osetljivost pospešuju...
Mi se nikad nismo razdvojili
N ima četri godine. M: Od kad se rodio, mi se uopšte nismo razdvojili. Šta da vam kažem...ne znam da li razumete...uvek sam se trudila da mu nadoknadim...sve mislim on...
Ako previše dajete deci, oduzimate im zahvalnost bez koje će se osećati praznima
Piše: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut Neki ljudi koji ne veruju u sopstvenu vrednost skloni su da daju previše. Kao da žele da kvantitetom nadoknade kvalitet. No, previše koje je...
Nema komentara.