Svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću.
Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo. Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept Teorije višestruke inteligencije, sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.
Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.
Vrste inteligencija prema Gardneru:
1. Vizualno-prostorna inteligencija
Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dozvolite deci da trče i skaču: Još jedno istraživanje potvrdilo – mozak se razvija u pokretu
Rezultati do kojih su italijanski istraživači došli pokazali su da zdravlje i stanje nervnog sistema zavisi od signala koje nožni mišići šalju do mozga i obrnuto. Istraživanje je bacilo novo...
Budući prvaci u Srbiji ne znaju sami da vežu pertle i da se obuku, gde grešimo?
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje. Stručnjaci su odmah reagovali ističući...
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta...
Nekad nije loše biti (pomalo) agresivno dete
Piše Zorica Marković "Da li je obilje emocija koje psihologija naziva agresivnošću postalo novi tabu? Da li je to opasno?", pita se porodični terapeut, govornik, predavač i pedagog Jesper Jul...
Nema komentara.