“Roditelji neopravdano prebacuju krivicu na institucije, iako deca u ključnom periodu razvoja, dakle do pete ili šeste godine, najviše vremena provode s njima”
Ugledni stručnjak za rani razvoj dece dr Ranko Rajović, bivši predsednik Mensinog svetskog odbora za darovitu decu, bio je gost Kažiprsta na TV B92. On je u razgovoru s novinarkom TV B92 Suzanom Trninić apelovao na roditelje da ne stavljaju svoj komoditet ispred dečjih potreba, ali i da iz ljubavi ne preteruju i ne stavljaju dete pod “stakleno zvono”.
“Ne dozvoljavamo deci da skaču i padnu. Zato se posle dešava da dete pada na glavu, a ne zna da ispred sebe treba da stavi ruke”, objašnjava dr Rajović.
“Dete treba da nauči da padne do dve, tri godine, ako tada ne nauči, kada će?”
“Drugo je što nećemo da trčimo za detetom. Lakše je staviti dete u kolica, a dete treba da se kreće. I što je najgore, da nam dete ne bi skakalo po glavi, kupimo televizor, ne dozvoljavamo da mu bude dosadno. Imamo situaciju da dete neće da žvaće, pa mu mama iseče hranu sitno.”
Rajović ističe da dosada pokreće neke važne stvari: kreativnost, razmišljanje, povezivanje. Kada nema dosade dete ne ume da se izbor s tim. Imate situaciju da dete ako ne može odmah da reši problem, neće ni da ga rešava. Znači, prag tolerancije nula. Dostupnost elektronskih uređaja kod mališana blokira taj proces, jer im je sve dostupno na dugme. Ako roditelj ne pazi, dete će cenu svega platiti kasnije.
“Mozak se razvija u pokretu, a posao deteta je da se kreće. Posao roditelja je da dete bude što spretnije i okretnije. Deca su zarobljena u virtuelnom svetu”, kaže dr Rajović.
“Kad smo mi bili mali, kako smo se igrali? Pa, idemo pet kilometara da se igramo, pa se vraćamo pet kilometara. Ili, kiša pada tri dana, bacamo loptu o zid po petnaest minuta i ništa nam nije falilo. A deca danas kad hoće da se igraju pritisnu dugme i odu u virtuelni svet”.
“Kada dete jednom uđe u taj svet, iz toga ga je teško izvući. Roditelj je tu da napravi granice. Decu treba da vratimo u parkove, a ne da sede svaki dan po tri-četiri sata.”
On je istakao da roditelji neopravdano prebacuju krivicu na institucije, iako deca u ključnom periodu razvoja, dakle do pete ili šeste godine, najviše vremena provode s njima. Zato smatra da je potrebno da roditelji prihvate odgovornost za razvoj svog deteta.
Smatra da je i našem obrazovnom sistemu potrebna korenita promena.
“Fokus učenja ne treba da bude na prostom reprodukovanju. Moramo da naučimo decu da misle”, rekao je on.
Snimak gostovanja možete pogledati na stranici B92.net
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Učimo decu od malena šta su emocije, da ih identifikuju, da ih regulišu i kako da ih upotrebe
U podkastu "Dva i po psihijatra", psihološkinja Ana Radanović govorila je o važnosti učenja dece od najranijih dana emocionalnoj regulaciji: "Emocionalna regulacija je jedan od osnovnih korelata teškoća mentalnog zdravlja...
Povezanost žvakanja hrane i razvoja govora
Uzimajući u obzir sve brži ritam života, ali i razvijenost prehrambene industrije, koja nam sve više nudi prerađenu, mekanu hranu, koju ne treba previše žvakati, ne čudi nas činjenica da...
Kada dobrota roditelja prelazi u glupost? Kada ne dobijate zahvalnost i mirite se sa tim
Idealna slika zapravo izgleda ovako: roditelj pruža iz ljubavi, a dete prima sa zahvalnošću. Tada su svi srećni, to je slika harmonije koja ispunjava srca svih uključenih, ima tendenciju da...
Ako je vaše dete je barometar vaše sreće, očekuju vas problemi
Moguće su situacije kada odrasli sin ili kćerka, iako već uveliko imaju svoje porodice, ne mogu da donesu neku veću (ili čak manju) odluku u dogovoru sa partnerom, nego moraju...
Nema komentara.