-Mama, jel svo ovo drveće niklo samo ili ga je posadio čovek?
-Posadio ga je čovek, da ulepša okolinu, i da ima više kiseonika (shvatam da sam pokrenula lavinu)
-Mama, a jel ako nema kiseonika, jel bismo mi onda umrli?
-Da, ali to je nemoguće da se desi, zato ne brinite, nećemo umreti.
-A ako bismo umrli, jel nas onda pojedu bube i gliste?
-Paa, znate kako izgleda sveža banana, e pa ako stoji dugo ona postane braon i trula. Isto tako mi izgledamo kad umremo, pa posle nekog vremena.
-Bljak. Ja ću biti lepa i kad umrem.
-A da promenimo temu, šta kažete?
-Jel ima neko neku simpatiju, m?
-Mama, mene je Stefan zaprosio da se udam za njega na sred časa.
-Opa, ja sam mislila da ste vi u fazi spomenara, ono izgleda ozbiljno nešto.
-Mama, ja neću da se udam za njega, ni za nikoga.
-Pa ti onda nemoj. I rano ti je.
-Mama, ja nemam nikakvu simpatiju. U mene se niko nije zaljubio.
-Polako ćero, sve u svoje vreme.
-Mama, al ja neću da me neko ljubi u usta.
-Neće te niko ljubiti u usta dok mu sama ne dozvoliš. A dozvolićeš mu onda kada budeš porasla pa ti se to bude dopadalo.
-Bljak. Nikada mi se to neće dopadati.
-Mama, ja sam zaboravio blok i fizičko.
-E pa ti dobij keca iz likovnog i fizičkog. Ja sam napomenula da poneseš.
-Mama, jel me voliš?
-Volim te najviše na svetu i do kraja univerzuma, i do vanzemaljcove babe, i nazad.
-Ja tebe volim više.
-I ja te volim.
-Ja te volim najviše.
-Ajde klinci, škola, izađite polako jedan po jedan. Ponesite sve svoje stvari iz kola.
-Ćao mama, ćaaaaoooo!
Odmahujem sa osmehom. Znam da se uskoro vraćam kući u svoj frilenserski raj prepun tišine, sa sveže skuvanom kafom koja se idealno ohladila. Sakrila sam i parče torte samo za sebe. Neću odmah početi sa poslom. Ćutaću u tišini jedno pola sata. Slušaću ptičice, maziću psa, namazaću nokte. Ostaje mi još četiri sata vremena dok se taster „mama“ ponovo ne aktivira. To vreme je dragoceno, isceljujuće, inspirativno. Za to vreme ću raditi šta god mi se prohte. Oni nikada neće znati da ja ispred ogledala plešem uz muziku, mažem se blatom po licu i telu, vodim enormno dugačke telefonske razgovore sa kumom, ili se prosto opet vratim u krevet da čitam knjigu. Tih četiri sata traje moj bal i ja mu se radujem svako jutro.
Izvor: Mondo
 između 18 i 42 puta.){kind=link}