Bivši đaci su ispričali kako su mislili da legendarna Radmila Stošić odavno nije među nama, te su slučajno pre nekoliko godina kada su pratili meč Novaka Đokovića i videli da ga je jedna starija gospođa zamolila da je primi, prepoznali razrednu i odlučili da je pronađu, da stupe u kontakt sa njom i dovedu je na proslavu 45 godina mature
Kada je odlazila u penziju, davne 1972. godine, s namerom da se preseli u Francusku kod ćerke, mislila je da poslednju generaciju dece kojoj je bila razredni starešina više nikada neće videti. Ipak, posle ravno 45 godina, profesorku matematike Prve beogradske gimnazije Radmilu Stošić, sada stotrogodišnjakinju, juče su na ulazu škole dočekali đaci četvrtog jedan odeljenja na proslavi 45. godišnjice mature.
Generacija ’72. okupila se ove godine u punijem sastavu nego inače – neki su, kažu, došli čak iz Gane i Kanade – da bi videli svoju dragu razrednu.
“Nikada se nisam nadala da ću poživeti ovoliko dugo, ali evo nas tu gde smo”, rekla je profesorka, a đaci su ispričali kako su mislili da legendarna Radmila Stošić odavno nije među nama, te su slučajno pre nekoliko godina kada su pratili meč Novaka Đokovića i videli da ga je jedna starija gospođa zamolila da je primi, prepoznali razrednu i odlučili da je pronađu, da stupe u kontakt sa njom i dovedu je na proslavu mature.
Bilo je suza, ushićenosti, smeha, čak i tuge za starim vremenima. A razredna je, kažu, britkog uma i duha kao nekada, te nije propustila da ih prekori odmah po dolasku što su im cigarete u rukama.
“Svega se seća, čak i kako me je jurila kroz hodnik škole da me bije”, rekao je jedan od učenika. “Kad sam je pre neki dan dočekao na aerodromu kada je doputovala sa ćerkom iz Pariza, ispričala mi je stvari koje sam ja zaboravio. Bio sam joj miljenik, pa me je odmah prepoznala”, dodao je.
U svečanoj sali gimnazije, vremešna Radmila Stošić polako je prozivala svoje nekadašnje đake, čitajući redom imena iz starog dnevnika. Dugogodišnji prijatelji – među kojima su se neki susreli prvi put posle više od tri decenije – pričali su o sebi i svom životu, šalili se. Posle prozivke, kada je druženje nastavljeno u kafani, tek su priče počele da se ređaju, a sećanja da naviru. Razgovor nije mogao da proše ni bez starih školskih simpatija, ali ni prozivki na račun onih koji nisu želeli da beže sa časova.
Razredna je bila, kako kažu, stroga i pravična.
“Znala je dobro svakoga od nas, kako živi i kakve probleme ima. Učenicima sa lošim ocenama držala je besplatno časove jer je smatrala da joj je to dužnost”, prisetili su se.
Svakome je ostao u sećanju i roditeljski koji je Radmila sazvala zato što je njeno odeljenje posećivalo kafanu “Šara”: “Vaša deca piju i brukaju ovu školu” i danas im izazove smeh i suze. Bila je to samo jedna u nizu dogodovština koju su doživeli sa legendarnom profesorkom Stošić.
Izvor: Nedeljnik
