Dečak je dolazio svaki dan na plažu i pisao na pesku: MAMA VOLIM TE! Zatim je gledao kako more briše napisano i trčao natrag nasmejan. Tužan starac je svaki dan šetao istom plažom, i dan za danom viđao dete kako piše isto, a onda se vraća srećan. Pomislio je: „Ovo dete je tako glupo i naivno.“
Jednog dana je odlučio da priđe dečaku, koji nije imao više od deset godina, i rekao mu: „Koji je smisao pisati na pesku „Mama, volim te“, a onda to voda izbriše? Bolje joj je reći.”
Dečak je ustao i, gledajući izbrisanu frazu iz slane vode, odgovorio starcu: „Nemam majku! Bog mi je uzeo, kao što voda radi sa pisanjem. Zato dolazim svaki dan da podsetim mamu da nije moguće izbrisati ljubav sina prema njegovoj majci.”
Starac je kleknuo i sa suzama u očima napisao: „NORA, VOLIM TE!“ To je bilo ime njegove supruge, nedavno preminule.
Potom je uzeo dete za ruku i zajedno su gledali kako napisano nestaje…
… srešćemo se ponovo…
„Smrt je samo mali prekid.“
Autor: Anita Brukner
Preuzeto: Facebook/Dina Cobo
Pročitajte i tekst Afektivna vezanost: Kako način na koji je dete vezano za majku tiče na ceo njegov život.
