Da su nastavnici ili direktori škola, oni bi smanjili broj predmeta, ograničili broj časova na pet po danu, uveli dva časa fizičkog dnevno. U školu bi se išlo od ponedeljka do četvrtka. Petak bi bio za druženje, utakmice, izlete...
Cela učionica puna malih svetova. Lepa. Oči im sijaju. I dešava se čudo. Odjednom znam da se nalazim na najboljem mogućem mestu u celom svetu. Ovde je sve moguće i sve je dobro.
Otac i sin. Sin ima preko šezdeset, otac ima odavno preko osamdeset. Sin ga drži pod ruku. Kao najveće blago što ima. Lagano prilaze vodi. Jedan čovek i jedan dečak. U obrnutim ulogama.
Čovek često krivi okolnosti za svoje probleme. Ne treba dozvoliti sebi da smatramo da smo žrtve nepravde, već možda za početak žrtve načina na koji razmišljamo.
Kada tata nije bio kod kuće, zidovi su postajali preteći rezonator u koji se moglo samo udarati. Ne disati. Ne razmišljati. Čekati da se stid raziđe.
Često se pitala kako bi to zaista bilo kada bi mama otišla, ali u lik Pepeljuge nikako nije stajala iako je tako strašno želela.
Da su nastavnici ili direktori škola, oni bi smanjili broj predmeta, ograničili broj časova na pet po danu, uveli dva časa fizičkog dnevno. U školu bi se išlo od ponedeljka do četvrtka. Petak bi bio za druženje, utakmice, izlete...
Na Međunarodnoj olimpijadi iz veštačke inteligencije u Rijadu četvoročlana informatička ekipa Srbije osvojila je jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju u konkurenciji 90 takmičara iz 25 zemalja, saopštilo je Društvo matematičara Srbije.
