Važno je da znate šta je IOP, jer često roditelji imaju pogrešnu predstavu o tome, i pružaju otpor pri samom pomenu da je detetu potreban.
IOP je dakle skraćenica za Individualni Obrazovni Plan. Ukoliko dete iz nekog razloga ima teškoća u savladavanju gradiva i ostvarivanju ishoda, tom detetu je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.
Prvo se uvode mere individualizacije. To znači da će detetu biti prilagođavane okolnosti u kojima radi, kao što su na primer manji broj zadataka, više vremena za rad, učitelj/nastavnik će mu pročitati zadatak kako bi ga bolje razumeo, itd…
Ukoliko taj prvi korak individualizacije ne doprinese bržem napretku deteta, tada prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa prelazi u fazu izrade, donošenja i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.
Individualni obrazovni plan je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.
Ko izrađuje IOP?
IOP izrađuje tim za dodatnu podršku učeniku u saradnji sa roditeljem. Roditelj je takođe član tima za podršku, pored odeljenskog starešine, predmetnih nastavnika i stručnih saradnika (pedagog, psiholog) a u skladu sa potrebama i logoped, defektolog i lični pratilac učenika.
Ako roditelj ne želi da učestvuje u izradi ili da saglasnost na IOP, škola je dužna da o tome obavesti nadležnu ustanovu socijalne zaštite u cilju zaštite najboljeg interesa učenika.
Vrste IOP-a
Učeniku koji postiže rezultate koji prevazilaze očekivani nivo obrazovnih postignuća, ustanova obezbeđuje prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana sa obogaćenim sadržajima ili za ubrzani napredak.
Dakle, postoje tri vrste IOP-a:
1) IOP1 – prilagođavanje načina rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad;
2) IOP2 – prilagođavanje ciljeva sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada;
3) IOP3 – proširivanje i produbljivanje sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za učenika sa izuzetnim sposobnostima.
IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške učeniku.
IOP 2 je specifičan po tome što dozvoljava izmenu sadržaja predviđenih planom nastave i učenja za određeni razred. Najbolji primer je možda opismenjavanje. Neka deca ne savladaju čitanje i pisanje u prvom razredu osnovne škole, kako je predviđeno planom nastave i učenja. IOP 2 im omogućava da oni i dalje rade na savladavanju čitanja i pisanja, dokle god je potrebno, i u drugom i u trećem razredu, i dokle god se ne opismene. Bez IOP 2 oni već u drugom razredu ne bi mogli dobiti pozitivne ocene iz maternjeg jezika svakako, a moguće i iz drugih predmeta jer ne umeju da čitaju.
Donošenju IOP-a 2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, a obavezno je pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom učeniku.
Još jedan detalj koji muči roditelje je “da li će to negde da piše” da njihovo dete radi po IOP-u.
Ako učenik radi po IOP 2 (sa izmenjenim sadržajima, odobren od strane IRK), ili IOP 3 (obogaćeni program za učenike sa izuzetnim sposobnostima) u napomeni u đačkoj knjižici ili Svedočanstvu piše da je učenik završio razred u skladu sa članom hh Zakona.
Ukoliko učenik radi u skladu sa planiranim merama individualizacije ili po IOP 1, dakle po neizmenjenom programu, gde se samo prilagođava način i uslovi rada, nigde ništa ne piše. To se ne beleži na ispravama koje škola izdaje.
Odlomak iz priručnika Tumačenje zakonske regulative u osnovnom obrazovanju, Ivane Anđušić.
Pogledajte ceo priručnik ovde.
