Roditelji su modeli dece. U zavisnosti od toga kako opažaju roditeljske postupke deca će uglavnom težiti ili da ih oponašaju, ili da budu skroz drugačiji od njih. Tu je reč o identifikaciji, objašnjava stručnjak Zoran Milivojević za podkast Biznis priče.
Na primer, otac koji ne obraća pažnju na sina je verovatno i sam tako odrastao. Deca koja su u svojoj porodici na ovaj način tretirana, posmatraju odnose u drugim porodicama u svom okruženju, pa ako su i u tim porodicama takvi odnosi oni izvode zaključak da tako treba. Tada to ne doživljavaju kao traumu.
Međutim, ako je u drugoj porodici drugačije, ako dete vidi oca svog vršnjaka koji je brižan i posvećen, shvatiće da u njegovoj porodici postoji problem. I tada nastaje trauma.
“Oni koji su bili zadovoljni ponašanjem svojih roditelja, žele da liče na njih i ponavljaju obrazac. Oni koji nisu bili zadovoljni, ne žele da liče na svoje roditelje čak do izjave ‘Ja da ličim na svoju majku ja bih se ubila’, koliko je majka neprihvatljiv uzor, idu u nešto sasvim drugo.”
Godinama unazad bilo je prirodno da se deca ugledaju na roditelje i da preuzimaju njihove društvene uloge, postojali su kulturni obrasci koji se prenose.
Takođe, roditelji su bili dosta mlađi nego danas, bili su bliži deci i bilo je lakše poistovetiti se sa njima. Na primer, devojčica odrasta sa uverenjem da želi da bude kao svoja majka “Ako se moja mama muči i ja ću da se mučim”. Ta devojčica odrasta sa dva straha – da neće moći da se uda ili da neće moći da ima decu.
Međutim, danas je to drugačije. Recimo devojčica odrasta sa uverenjem da je mama žrtva koja se muči i iako voli svoju mamu, ne želi da bude žrtva. Ako ona svaki dan gleda tatu kako leži i gleda tv, i treba da izabere na koga će se ugledati, biraće tatin, a ne mamin model. Tako postaje “razmažena princeza” koja neće da radi ništa, umesto da bude žrtva kao mama.
Savremene žene ne žele da liče na svoje majke. ‘Ja volim svoju mamu, ona je okej, ali ona se žrtvovala. Ja ne želim da se žrtvujem i da ličim na mamu’, objašnjava Milivojević.
Pored roditeljskih uzora, pod uticajem medija pojavljuju se i oni modeli sa televizora, društvenih mreža i slično. To znači da su deca pod uticajem medija izložena brojnim ljudima, različitih profila, pa tako biraju sa kim će da se identifikuju. Deca odrastaju sa uverenjem da žele da budu kao oni.
Problem je što se identifikuju sa nerealnim likovima.
Pročitajte i: Deci treba ljubav, ali i disciplinovanje
