Vratili smo se na to da se kao modeli i idoli za decu nude kriminalci i prostitutke. Nedavno smo imali priliku da na naslovnoj strani jednog dnevnika vidimo decu iz osnovne škole kako uzimaju autogram od Kristijana.
Autor: Miša Đurković
Srbiju je ovih dana ponovo preplavio talas vesti o brutalnim nasilnim ubistvima koja se dešavaju u porodici, na ulici, između vršnjaka. No mi smo toliko otupeli i toliko zatrpani nasiljem i ludilima različitog tipa da sve to prođe i zaboravi se posle samo nekoliko dana. A monstruozni slučajevi se smenjuju kao na traci. Najgore je što tolika brutalna ubistva više nisu neka posebna tema kojom bi društvo, političari, institucije ili mediji trebalo da se bave. Retki su čak i mediji koji su odreagovali na ovaj poslednji talas i potražili mišljenje stručnjaka, probali da makar ukažu na to da se nalazimo na vrlo opasnom putu.
Sapunice i rijaliti šund umesto dečjeg obrazovnog programa
Još jedan dokaz našeg opšteg otupljivanja i navikavanja na nenormalnost kao na uobičajeni i prihvaćeni okvir društvenog života jeste činjenica da su utihnuli i poslednji glasovi koji su apelovali na suzbijanje, ako ne i ukidanje rijaliti programa. „Farma” i „Parovi” postali su regularni deo života prosečnog srpskog gledaoca, a doskoro je tu bio i „Veliki brat”. Dok su Antenine televizije prešle na rijalitije muzičkog tipa, Hepi ne prestaje da emituje „Parove”, zbog čega je prema nekim tvrdnjama navodno Mitrović prinuđen da odgovara gotovo neprestanim emitovanjem „Farme” jer su to programi koji beleže najveću gledanost.
Nedavno smo imali priliku da na naslovnoj strani jednog dnevnika vidimo decu iz osnovne škole kako uzimaju autogram od Kristijana.
Šta su ovi programi? U pitanju su forme koje promovišu najprimitivnije, nagonske vrste ponašanja i po pravilu se baziraju na prikazivanju verbalnog i fizičkog nasilja, s jedne strane, i seksa različitih vrsta, sa druge. No za ovakve laboratorijske programe bazirane na postulatima eksperimentalne psihologije važi klasično pravilo da se granice stalno moraju pomerati, i to sve većom brzinom. Kada su ovakvi programi počinjali, veliki događaj je bio prikazivanje prvog nagoveštaja seksualnog odnosa. Samo nekoliko godina kasnije seksualni odnos se prikazuje već prve ili druge večeri emitovanja. Sledi zatim omogućavanje gledaocima da od toga vide sve više, pa se uvode menjanja partnera, homoseksualni odnosi, nagoveštaji grupnog seksa itd. Nasilje takođe mora da eskalira, pa osim pravila da se unose litri alkohola, uvrede svih vrsta moraju da budu sve gore, a tuče, premlaćivanja pa čak i puštanje krvi postali su takođe očekivani sadržaj programa.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Zašto bi roditelji trebalo da deci pokazuju svoja prava osećanja?
Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta,...
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?
Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...
Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca
Autor: Zoran Milivojević Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni...
Psiholozi upozoravaju da je školskoj deci pažnja u poslednjoj deceniji opala za – polovinu
Prvo su dete naučili da na maminom mobilnom telefonu pronađe video-igricu, a onda je progovorilo prve reči. Umesto plišanog mede, za prvi rođendan najverovatnije se obradovalo nekoj „pametnoj igrački”, a...
Nema komentara.