Lazar Cvetković, učenik VIII3 OŠ “Milun Ivanović” iz Ušća, istureno odeljenje u Gokčanici, jedini je učenik u odeljenju, a ujedno je među najboljim učenicima u čitavoj školi. Ima sve petice, iako sa sestrom Sarom u jednom pravcu pešači gotovo deset kilometara.
Ima sve petice i najviše ga zanima programiranje i IT tehnologija, zašta u ovom trenutku ima najviše interesovanja i šanse da upiše u junu u jednoj od kraljevačkih srednjih škola. Lazar još nema svoj računar, Povremeno radi na zastarelim računarima u školi, ako nisu u kvari i ako ima internet veze. Kod kuće poseduje tablet i na internetu je putem telefona starim šest godina (nije na dodir). Interesuje ga i rep muzika, voleo bi da savlada znanje montaže video klipova i sve u vezi programiranja na računaru. Piše poeziju i voli skijanje na skejtbordu. Ovog proleća ići će na takmičenja iz srpskog jezika i književnosti i u ovom trenutku mu je prioritet pripremanje za ta takmičenja.
Za 120 godina postojanja OŠ “Milun Ivanović” u Ušću, ovo je prvi put da neku nagradu dobije učenik iz Gokčanice. Lazar Cvetković je ujedno i prvi slučaj u istoriji škole da jedan učenik čini jedno odeljenje. I to je jedno potpuno novo iskustvo i izazov za nastavnike, pogotovo pre četiri godine, kada je Laki upisao peti razred.
Laki je već četiri godine svakog dana redar. Na časovima nema ko da mu šapne, nema od koga da prepiše kada radi pismeni zadatak. Nema drugara sa kojim može da proveri rezultat. Nije u mogućnosti, kao druga deca da se kada ne zna sakrije iza druga da ga nastavnik ne prozove. Još se nije desila prva ljubav nema ni simpatiju, nema ni sa kim ni da se pozvađa, nastavnici su mu sve.
Škola u Gokčanici, inače, nekada je imala (sedamdesetih i osamdesetih godina) i 250 đaka, radila je u dve smene, i kako kaže domar Ljubinko Banković, u čitavom dvorištu nije mogla da se nađe jedna travka, jer je sve ugaženo dečjom nogom, a danas u travu zaraslo školsko dvorište kosi petnaestodnevno.
To sve govori o odumiranju sela. “Ovo je stočarski kraj, kaže Ljubinko i dodaje da sada koliko stoke ima celo selo, nekada je posedovalo jedno domaćinstvo, toliko se smanjio broj ljudi i stoke. Stoka prodata a narod se odselio za boljim životom u Kraljevo, mahom u Žiču i Kovače.
Matična škola u Ušću broji oko 280 učenika, a Odeljenje u Gokčanici, kojem već nekoliko godina preti zatvaranje i ta “pretnja” svake godine postaje ozbiljna i izvesna realnost, od prvog do osmog razreda ima svega desetoro učenika, od čega u sedmom i završnom osmom razredu svega po jednog.
“Svakog utorka i četvrtka sa posebnom radošću odlazim na prvi čas. Jer to je poseban čas sa posve posebnim đakom. Njegovo čitavo odeljenje je on sam. Njegova učionica je omalena, seoska, sa furunom… a nakon prvog: „Good morning, Lazar, how are you today?“ – „Good morning, teacher, how are you? kao da smo u sred Londona. Sijaset tema za razgovor kao da nas je najmanje dvadeset u učionici. Čas kakav svakog prosvetnog radnika čini zadovoljnim i ponosnim što je odabrao upravo ovaj poziv”, kaže Marijana Dražović, nastavnica engleskog jezika, koja Lazaru predaje od prvog razreda i najbolje ga poznaje, ističući da je rad sa tako bistrim, radoznalim, ljubopitljivim i pametnim detetom privilegija i profesionalni izazov za sve nastavnike.
LJBL/D.V.
Izvor: Kraljevo.biz
