Eksperiment koji je razotkrio snagu grupe
Pedesetih godina prošlog veka, psiholog Solomon Aš (Solomon Asch) sproveo je jednostavan, ali danas kultni eksperiment koji je promenio način na koji razumemo ljudsko ponašanje u grupi.
U eksperimentu iz 1951. godine, ispitanicima je prikazivana slika sa jednom linijom i još tri linije različite dužine. Zadatak je bio krajnje jednostavan: reći koja linija je iste dužine kao ona prva. Odgovor je bio očigledan.
Ali postojao je jedan „problem“.
Svi ostali učesnici u prostoriji (osim jednog) bili su unapred dogovoreni sa istraživačima da namerno daju pogrešan odgovor.
Šta se tada dešava sa pojedincem?
Kada je došao red na „pravog“ ispitanika, on se našao u neobičnoj situaciji:
njegove oči su govorile jedno, a cela grupa drugo.
Rezultati su bili zapanjujući.
Oko 75% ispitanika barem jednom se složilo sa očigledno pogrešnim odgovorom većine, iako su znali da ono što govore nije tačno.
Ne zato što nisu razumeli zadatak.
Ne zato što nisu videli linije.
Već zato što nisu želeli da se izdvoje.
Zašto se prilagođavamo i kad znamo da nismo u pravu?
Asch je pokazao da ljudi često ne popuštaju zbog neznanja, već zbog socijalnog pritiska.
Strah od izdvajanja, odbacivanja ili podsmeha često je jači od potrebe da budemo tačni.
Biti „drugačiji“ nosi nelagodu, čak i kada imamo jasne dokaze da smo u pravu.
Zašto slušamo autoritet i kad znamo da nije u pravu? — Priča o Milgramovom eksperimentu poslušnosti
Drugim rečima:
ponekad je lakše biti u zabludi zajedno, nego u pravu sam.
Šta ovaj eksperiment govori o nama danas?
Iako je eksperiment star više od 70 godina, njegovi rezultati su možda relevantniji nego ikad.
Vidimo ih:
-
u školama, kada deca ćute iako znaju odgovor
- Advertisement - -
na društvenim mrežama, gde se mišljenja formiraju po broju lajkova
-
u roditeljstvu, kada se sumnja u sopstveni instinkt jer „svi rade drugačije“
-
u društvu, gde je često bezbednije uklopiti se nego postaviti pitanje
Konformizam ne znači da smo slabi.
Znači da smo ljudi – bića koja traže pripadnost.
Najvažnija pouka Aschovog eksperimenta
Aschov eksperiment nas ne uči da uvek moramo da se suprotstavljamo većini.
Uči nas da zastanemo i preispitamo trenutak kada se slažemo samo zato što to rade svi drugi.
Jer napredak – lični i društveni – gotovo uvek počinje od onih koji su spremni da kažu:
„Vidim drugačije.“
A ponekad je upravo to što vidimo – tačno.
