Hteli to ili ne, dečje ocene su izvor stresa i za decu i za nas kao roditelje. Želja da naš đak dobije visoke ocene često proizilazi iz potrebe za priznanjem okoline i potvrde da ste dobar roditelj.
Vaše dete ima dobre ocene, vi ste dobar roditelj koji je vodio računa o njegovom akademskom uspehu. Ako dete nema visoke ocene, automatski ulazite u kategoriju sa suprotnog kraja: loš ste roditelj koga nije briga za školski uspeh i budućnost mališana. Pa ipak, nisu sva deca ista i ne uspevaju sva u svim predmetima. Kao što ima dece sa sklonostima ka drugim oblastima, profesijama, za koje nije neophodno visoko akademsko obrazovanje. I to ne čini ni decu ni roditelje lošijim.
Spoljašnji pritisak, međutim, baca stigmu na decu i roditelje dece sa ocenama koje nisu najbolje. I jedni i drugi na kraju se osećaju posramljeno, razočarano, inferiorno. Frustracije se mogu akumulirati, ponekad ih je teško prevazići.
Evo kako da razgovarate sa svojim detetom o niskim ocenama.
Prvo ga saslušajte, a zatim mu postavljajte pitanja
Bilo da to pokazuju ili ne, deca žele da zasluže poštovanje svojih roditelja, njihovu potvrdu i njihovu ljubav. Ovo objašnjava i uznemirenost dece kada su ocene u pitanju. Svoje dete možete osloboditi ove anksioznosti tako što ćete pokazati svoju spremnost da mu pomognete da poboljša situaciju. Prvo treba pričati o njegovim uspesima, o njegovim prednostima, pa tek onda o izazovima koji su doveli do njegovih loših rezultata.
Pustite dete da priča o svojim osećanjima u vezi sa predmetom, šta može, a šta ne da samo popravi, kako se nosi sa ovim izazovima. Pokažite svoju ljubav i saosećanje.
Postavite realne ciljeve
Istražite realna načine rada sa detetom da biste poboljšali situaciju. Kakve nade i želje dete ima za sebe? Koje vrste podrške koje su bile od pomoći u prošlosti bi bile od pomoći i sada? Gde im više trebate? Takođe recite svoje mišljenje i stalno ga podsećajte koje kvalitete i sposobnosti ima. Ako mu nastavnik izaziva anksioznost, možete zatražiti konsultaciju sa školskim psihologom.
Pomoć stručnjaka
Loše ocene su snažan i jasan signal da nešto s detetom nije u redu i da je vreme za akciju. Jedna od najtežih stvari za učenike je to što niske ocene mogu dovesti do negativnog samopoštovanja i razmišljanja o neuspehu. Da ne biste završili ovde, možete zatražiti savet školskog psihologa ili pedagoga, kako bi uz pomoć ovih specijalista otkrili i ojačali dete.
Izbegavajte kazne
Kazne ne uče dete nikakvim veštinama. I dete mora da nauči kako da se prilagodi onome što se dešava i da ispravi ako ima nešto da ispravi. Ovo mu daje veću kontrolu nad ishodom i doprinosi povećanju autonomije i razvoju veština donošenja odluka.
Uspostavite efikasnu rutinu učenja kod kuće
Pomozite svom detetu da izgradi zdravu rutinu učenja, posebno ako ima naviku da preskače domaći zadatak, ako je rastrzano ili nedosledno u školi. Pazite da ne odlaže rešavanje zadataka ili odugovlači učenje Iako visoke ocene nisu cilj, veoma je važno da mališan ne izgubi kontakt sa školom.
Izvor: https://yumama.mondo.rs/
