S tri godine deca su već počela da usvajaju vrednosti i norme. Sada vaše dete pravi razliku između vrednosti i nor-mi. Zna da nije dobro da u pesku svojim drugarima uzima figurice i da im iz njih sipa pesak na glavu. Zna za konvenciju da dečaci ne nose haljine kao devojčice.
S pet godina vrlo je izražena sposobnost moralnih rasuđivanja i njihov udeo u formiranja ubeđenja. Tačno znaju da gurnuti drugo dete s rolera, da bi se sam vozio, predstavlja povredu pravila. Deca već i vrtiću osećaju da je moralno pogrešno ako se takvo ponašanje ne kažnjava. Mogućim kažnjavanjem moralno pogrešnog ponašanja nije dat razlog za pridržavanje pravila da se niko ne sme gurnuti s rolera. Ono je pre moguća posledica koja mora da se uračuna ili da se izbegava. U prvom planu je vlastiti moralni sud da se tako nešto ne radi jer se drugome nanosi bol. U stvarnosti, i to ne samo kod dece, moralna ubeđenja s jedne, i adekvatno moralno delovanje, s druge strane, nekako su kao par cipela koje ne moraju uvek da se slažu. Potpunije slaganje između uvida u delovanja kod male dece još nije značajno izraženo, i tokom detinjstva tek treba da se razvije. U ovom kontekstu se govori o razvoju „moralnog jastva“, dakle o razvijanju sopstvene motivacije da se moralni sud i moralna osećanja usklade s vlastitim postupcima. Moralno ponašanje se ispoljava u onoj meri u kojoj nekome uspeva da moralne obaveze koje oseća stvarno pretvori u odgovarajuće delovanje. Po onoj maksimi Eriha Kestnera: „Ne postoji nikakvo dobro osim onog koje se čini.“
„Vi ne morate vaše dete da vaspitate da bude dobar čovek. Svako dete je po prirodi dobro. A ipak, dobar uspeh u moralnom razvoju odlučujuće zavisi od porodične klime, a posebno od odnosa roditelja i dece. Zbog toga svaki dečji mozak očekuje pouzdane okvire i primerne vrednosti.“
Motivacija da se uspostavi saglasnost između moralno potvrđenih sudova, kao što je „Ne smem nikoga da udaram“ i egoističke želje kao što je „Baš hoću da ove peščane figurice budu moje“, kod manje dece nije još izražena. Čak se čini da to nije ni obavezno da bi se manja deca osećala dobro. Motivacija se povećava tek s razvojem „moralnog osećanja“. Tu se kao prva pretpostavka računa saosećanje, te stid i osećanje krivice, bunt i zadovoljstvo. „Moralno jamstvo“ krivicu i stid oseća onda kada ne može u odnosu na druge osobe da ispuni dužnosti koje sam oseća kao takve. Zadovoljstvo nastaje u onoj meri kada neko uspeva da prevaziđe svoje egoističke sklonosti u korist nekog više altruističkog delovanja. Takva moralna osećanja su važna motivacija za naše delovanje u socijalnom ophođenju sa drugima. Moralni sud ide pre moralnog delovanja.
Pročitajte i: 10 znakova da je vaše dete razmaženo i kako da to popravite
Kada vaša sedmogodišnja ćerka dopusti da propadne dogovor da se igra sa svojom „najboljom prijateljicom“ zato što ne može da odbije poziv na porciju jagoda sa šlagom deteta iz komšiluka, koje inače često smatra priglupim, to za nju još nije neki veliki problem. Griža savesti ostaje u određenim granicama. To što je čeka omiljeni slatkiš suviše je privlačno. S tim vaša ćerka može dobro da živi. S „najboljom prijateljicom“, misli ona, može se igrati i sutra. To ne znači da vaša ćerka nije svesna koliko je razočarala svoju prijateljicu. Možda se pomalo i stidi. Za nekoliko godina, kada vaša ćerka bude imala četrnaest ili petnaest godina, „priglupo“ dete iz komšiluka neće imati nikakve šanse, pa bio njegov poziv isto toliko primamljiv. Jagode kako-tako, ali ostaviti najbolju prijateljicu da čeka, ne dolazi više u obzir. Zar slagati prijateljicu? Nezamislivo, vaša bi se ćerka osećala vrlo bedno. I to bi sada veoma teško podnela. Razvoj moralne ličnosti je dug put s usponima i padovima, i zahteva celo detinjstvo. U svakom slučaju, uspešan moralni razvoj ne isključuje da vaša ćerka, kao i vi uostalom, povremeno dopušta da je vode egoistički motivi. Ali njena socijalna kompetencija i, konačno, njena sreća odlučujuće će zavisiti od toga koliko joj polazi za rukom da pronađe, i kasnije s njom trajno živi, pravu ravnotežu između prosocijalnih i egoističkih postupaka.
„Premda je moralno vaspitanje veoma važno za srećan razvoj, roditelji bi ipak u ovoj oblasti trebalo da se najmanje izlažu stresu.“
„Moralna gramatika“, u mozgu koji se razvija, navodi vaše dete da „želi dobro“. Cilj moralnog razvitka je iznad ovoga, dakle, da „deluje dobro“. Vi ne morate vaše dete da vaspitate da bude dobar čovek. Svako dete je po prirodi dobro. A ipak, dobar uspeh u moralnom razvoju odlučujuće zavisi od porodične klime, a posebno od odnosa roditelja i dece. Zbog toga svaki dečji mozak očekuje pouzdane okvire i primerne vrednosti. Njemu je posebno potrebno da zna da ga prihvataju kao ličnost, da bi mogao sam da se razvija u harmoniji sa sobom i sa drugima. Za to su svakom detetu potrebni okvirni uslovi koje možete da ponudite jedino vi kao roditelji: ljubav, razumevanje i prostor za praćenje konflikata. Nije svaka „povreda pravila“ takva da sada odjednom jedno drago dete pretvara u zlo. Suprotno, u moralnu kompetenciju spada i iskustvo u postizanju kompromisa s pravilima. Pri tome važnu ulogu, pored roditelja, igraju i vršnjaci. Roditelji mogu da učine neprocenjivu uslugu u pogledu uspešnog moralnog razvoja svoje dece ukoliko što ranije omoguće, dopuste i podstiču prijateljstva sa drugima. Doživljaj osećanja grupe, onog Mi, i odnosa prema moralnim pravilima u jednoj ili više grupa ravnopravnih učesnika, to su elementarna iskustva za moralnu ličnost. Vaše dete će se kroz život kretati srećnije i opuštenije ukoliko kompetentnije bude uspevalo da pronalazi dobra rešenja za svakidašnje velike i male konflikte. A to su rešenja s kojima se može valjano živeti.
Premda je moralno vaspitanje veoma važno za srećan razvoj, roditelji bi ipak u ovoj oblasti trebalo da se najmanje izlažu stresu. Tu se ne radi o posredovanju nekog vrednosnog kanona, niti znanju pravila i ispunjavanju očekivanja. Onoliko malo koliko vaše dete u nastavi veronauke uči da veruje u Boga, toliko malo i kroz nastavnu oblast „norme i vrednosti“ uči moralne kompetencije. Budite potpuno opušteni. Budite upravo ono što već jeste: budite dobar uzor!
Odlomak iz knjige „10 najvećih zabluda o vaspitanju i šta možemo da uradimo bolje“ – Ginter Mol, Ralf Davirs (Laguna)
Knjiga za roditelje koji istinski vole svoju decu i baš zbog toga skoro sve već rade ispravno.
Zabavno i poučno, autori vagaju deset najčešćih zabluda o vaspitanju i objašnjavaju zašto ta jednostavna mada često pogrešna pravila tako prkosno opstaju. Budući da su po svom obrazovanju i iskustvu upućeni u srž problema, oni se duhovito zalažu za savremeno, opušteno vaspitanje bez dogmatskih stega.
„Pojedi sve iz tanjira!“ – „Dok god živiš pod mojim krovom…“ – „Kompjuteri su opasni.“ – „Samo je uspeh važan!“ Služe li se roditelji još uvek ovim izrekama? Nažalost, da! I danas su mnoga deca prinuđena da slušaju ove pridike iako je dokazano da ni na koji način ne pomažu u vaspitanju. To su one vaspitne zablude koje se nesvesno prenose s generacije na generaciju. Zato ni najsavremeniji roditelji ne mogu lako da ih se otarase.
Cilj ovog šaljivog priručnika je da vam pomogne da osvestite te duboko ukorenjene zablude o vaspitanju.
„Svi koji u 21. veku traže savete o savremenim načinima vaspitavanja dece koji se pritom ipak temelje na tradicionalnim vrednostima, pronaći će to upravo u ovoj knjizi.“ Frankfurter Allgemeine Zeitung
