Ako nam je stalo da imamo uticaj na proces posredovanja vrednosti u vaspitanju, onda i sami treba da živimo u skladu s vrednostima koje predajemo.
Ako nam je stalo da imamo uticaj na proces posredovanja vrednosti u vaspitanju, onda i sami treba da živimo u skladu s vrednostima koje predajemo.
Možda sanjate o poštenom društvu u kome su stvari pravednije nego sada. Onda bi vas, naravno, zabolelo ako vidite da se vaše rođeno dete ponaša nepošteno. Možda se pitate: Kako da vaspitam dete da bude pošteno? Da li je to uopšte moguće? Ili to ipak nema nikakvog smisla? Konačno, nije li neko pošten u nepoštenom društvu ipak budala? Ili je nešto drugo? Pa, konačno, i moje dete mora da se potvrđuje. Tu i tamo, povremeno, ipak mu treba ova ili ona prednost. Da, čak i na račun drugih. To i oni rade. Dakle, ipak čarobni napitak. Možda ne u biciklizmu, jer ovaj ipak treba da bude čist. Zato, možda za sledeći pismeni zadatak iz matematike?
U traženju ispravnog puta za nas i našu decu, u traženju uporišta i orijentacije, svi mi čilo trčimo uzduž i popreko kroz život. Svako sa svojim kanonom vrednosti i svojim moralom pod miškom. Svi ostali, razume se, pate od propasti i gubljenja vrednosti. Od propadanja običaja u svakom slučaju. Sve je to prilična zbrka. I vrline, i vrednosti, i norme i moral. Ko bi se tu razabrao? Treba li nam danas sve to skupa?
“Dve hiljade godina pre Hrista neka usijana glava uklesala je u kamenu u Uru ovu jadikovku: „Naša omladina je propala i nevaspitana je. Mladi ljudi više ne slušaju svoje roditelje. Smak sveta je blizu.“
Evo nekoliko reči o propadanju vrednosti na koje se svi žale, samo mali signal. Običaji, moral i pristojnost propadaju otkako je čovek počeo da misli. Ciceronovo žaljenje zbog propadanja običaja u Rimu u 1. stoleću pre n. e. moglo je da se sažme u jednu već tada staru opomenu: O tempora, o mores! Upravo dve hiljade godina pre Hrista neka usijana glava uklesala je u kamenu u Uru ovu jadikovku: „Naša omladina je propala i nevaspitana je. Mladi ljudi više ne slušaju svoje roditelje. Smak sveta je blizu.“ Tada je grad Ur, kao važan centar u Mesopotamiji, već imao iza leđa dve hiljade godina istorije. Iz ovog možemo izvući jedino dva moguća zaključka. Prvi: svet je odavno propao, ali mi to još nismo primetili. Drugi: već hiljadama godina čovek, pogotovo stariji u odnosu na svoje tobož neuspele potomke, ne razlikuje propadanje vrednosti od menjanja vrednosti.
Pročitajte i: Pet strategija psihologa sa Harvarda za podizanje moralne i brižne dece
Vi takođe imate sopstveni kanon vrednosti. Verovatno da se on ne poklapa u svim tačkama s onim kod vaših roditelja, prijatelja i poznanika. Većina vas pokušava da oseti svoje vrednosti intuitivno, iz stomaka. Pred pitanjem koje su vrednosti za vas važne, sigurno biste ih pronašli na sledećoj listi: pravednost, svest o odgovornosti, tolerancija, hrabrost, smelost, lojalnost, odanost, razboritost, smirenost, svest o dužnosti, prijateljstvo, istrajnost, obzirnost, iskrenost, ljubav prema bližnjem, solidarnost, nezavisnost, uljudnost, skromnost, vrednoća, zdrav razum i još mnoge. Lista bi se mogla produžiti na još mnogo stranica. Ako upitamo decu o njihovim željama i brigama i šta drugu decu u njihovim očima čini simpatičnom, možemo dobiti dobar uvid u njihove predstave o vrednostima. Skoro devedeset procenata dece između šest i četrnaest godina navode da je kod druge dece ludo što pomažu prijateljima i drugoj deci. Samo manje od trećine dece izjavljuje da im se dopadaju deca koja nose skupu firmiranu odeću. Porodica i prijatelji, diskrecija, pouzdanost i poverenje zauzimaju visoko mesto. Kao najvažniju centralnu ličnost deca navode svoje roditelje, koji im obezbeđuju prisnu sredinu i zaštitu. Međuljudski odnosi su deci mnogo važniji nego materijalne vrednosti. Već i kod najmanjih visoko na listi stoje pravednost, iskrenost i spremnost da se pomogne. Ništa čudno, dečaci i devojčice različito raspoređuju težišta. Dok su kod dečaka odvažnost i prodornost viši na listi, devojčice više polažu na diskretnost i poverenje. To ne znači da su devojčice manje hrabre od dečaka zato što se zauzimanju za drugačije vrednosti.
“Međuljudski odnosi su deci mnogo važniji nego materijalne vrednosti. Već i kod najmanjih visoko na listi stoje pravednost, iskrenost i spremnost da se pomogne.”
Deca smatraju da su hrabra onda kada im uspeva da u situaciji koja inhibira prevladaju svoj strah, da pomognu slabijem i da se zauzmu za pravdu. Deca s oduševljenjem primaju odgovornost kada osećaju da im se obraćate s emocijama, kada, na primer, smeju da brinu o bolesnoj susetki, kada mogu da joj donose stvari iz prodavnice. Sasvim suprotno, osećanje odgovornosti u kućnim poslovima mnogo je manje izraženo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
”Ja sam odrasla u patikama s pijace”
Nosila sam odeću koju je pre mene nosilo bar dvoje, a onda je prelazila u ruke druge dece (neretko i dečaka). Pila sam vodu iz bunara, ponekad i sa česme....
Problemi koji se javljaju kad je roditeljima najvažniji školski uspeh deteta
Roditelji često greše kada, umesto motivacije i podrške, deci stavljaju do znanja da je školski uspeh važniji od njihovih socijalnih veština i emocija. Istraživanja pokazuju da kod dece takva očekivanja...
Kako da vaš roditeljski instikt bude jači od pritiska okruženja
Piše: Dragana Aleksić Roditeljstvo je proces i samim tim nije ni statično niti ograničeno vremenom u kojem će se stvoriti željeni rezultati. Aktivnosti i odgovornosti roditelja, ali i sami roditelji,...
Otrovni efekti roditeljskog: „Sram te bilo!”
Posramljivanje je jedan od najstarijih alata kojim se roditelji koriste kad žele da disciplinuju svoju decu: „Sram te bilo, opet si se upiškio u gaće!”, „Pi, kako te nije sramota,...
Nema komentara.