Porodične beneficije širom Evrope znatno variraju. Dok Luksemburg, Norveška i Nemačka izdvajaju najviše po stanovniku, zemlje Balkana poput Srbije i Albanije su na samom dnu. Novi podaci otkrivaju koliko države zapravo ulažu u porodice i borbu protiv dečjeg siromaštva.
Sistemi socijalne zaštite i porodične beneficije u Evropi se jako razlikuju. Jedan od načina da ih uporedimo jeste koliko svaka zemlja troši po stanovniku.
2022, zemlje Evropske unije su u proseku izdvajale oko 830 evra po osobi za porodične beneficije, što je povećanje od 47% u odnosu na 566 evra iz 2012.
Koje zemlje najviše ulažu u podršku porodicama?
Prema podacima Eurostata, u EU su izdaci po osobi za porodične beneficije 2022. godine kretali se od 211 evra u Bugarskoj do čak 3.789 evra u Luksemburgu.
Srbija izgubila 660.000 stanovnika od 2011. godine
Kada se uključe i zemlje kandidate za EU i zemlje Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA), Albanija je imala najniže beneficije, samo 48 evra po osobi, odmah iza nje su Turska (57 evra) i Bosna i Hercegovina (59 evra).
Severozapad Evrope naspram Jugoistoka
Generalno, najviše porodičnih beneficija po osobi imaju severne i zapadne zemlje Evrope, dok su one najmanje u južnim i istočnim delovima.
Posle Luksemburga, na vrhu su nordijske zemlje: Norveška (2.277 evra), Danska (1.878 evra), Island (1.874 evra), Švedska (1.449 evra) i Finska (1.440 evra).
„Nordijske zemlje i Francuska su i dalje među državama koje najviše troše na porodične beneficije, iako njihov sistem više zavisi od usluga poput čuvanja dece, koje se ne računaju u novčanim beneficijama po glavi stanovnika“, objašnjava dr Ena Dager sa Univerziteta u Bristolu za Euronews Business.
Nemačka (1.616 evra), Švajcarska (1.375 evra), Austrija (1.340 evra) i Irska (1.026 evra) takođe izdvajaju preko 1.000 evra po stanovniku. Belgija (976 evra) i Francuska (867 evra) su iznad proseka EU, ali ne prelaze granicu od 1.000 evra.
Holandija je nudila 670 evra po osobi, što je 160 evra ispod proseka EU.
Italija (524 evra) i Španija (427 evra), koje su deo „velike četvorke“ evropskih ekonomija, takođe su bile ispod proseka.
Zemlje kandidati za EU nude najniži nivo porodičnih beneficija. Crna Gora (131 evro) i Srbija (117 evra) su odmah iza Albanije, Turske i Bosne i Hercegovine, koje se nalaze među tri zemlje sa najnižim izdacima.
Profesor Grega Strban sa Univerziteta u Ljubljani upozorava na oprez pri poređenju.
„Pitanje je da li sve zemlje na isti način klasifikuju beneficije“, kaže on.
Naglašava da iza ovih podataka stoji mnogo različitih politika.
„Neke zemlje se fokusiraju na podršku roditeljima (ili starateljima deteta), druge na samu decu i studente. Neke beneficije su univerzalne, druge ciljane. Neke su vezane za invaliditet ili socijalnu pomoć,“ dodaje profesor.
Kako su se porodične beneficije menjale u poslednjih 10 godina?
Među 32 zemlje, porodične beneficije po osobi su u evrima pale samo u dve države, dok su u ostalima značajno rasle.
U EU je prosečna vrednost porasla sa 566 evra 2012. na 830 evra 2022. godine, što je povećanje od 47% ili 264 evra.
Klinički psiholog: Koliko je porodica važna vidimo po nastojanju globalnih sila da je rasture
Pao je iznos u Norveškoj za 5% (-130 evra) i na Kipru za 18% (-62 evra), a deo promene može biti posledica fluktuacija kursa.
U procentima, najveći rast je imala Poljska sa čak 320%, zatim Letonija (245%), Rumunija (227%) i Litvanija (198%).
Porodične beneficije su se više nego udvostručile i u Estoniji (125%), Srbiji (115%), Bugarskoj (112%), Islandu (110%) i Hrvatskoj (101%).
Povećanje ispod 30% zabeležile su zemlje kao što su Luksemburg, Austrija, Finska, Mađarska, Francuska, Švedska, Danska i Irska. Većina njih je već imala visoke beneficije, osim Mađarske.
U evrima, najveći rast imali su Island (+980 evra), Luksemburg (+819 evra) i Nemačka (+558 evra).
Šta pokreće promene u porodičnim beneficijama?
„Izdaci za porodične beneficije po osobi su značajno porasli u EU od 2012. godine, ali razlozi za taj rast se razlikuju od zemlje do zemlje,“ kaže dr Ena Dager.
Ona ističe da su najizraženiji porasti u zemljama Centralne i Istočne Evrope, naročito u Mađarskoj i Poljskoj.
„Tamo rast podstiču selektivne pronatalitetne politike usmerene na povećanje nataliteta i podršku tradicionalnim porodičnim modelima. Ove strategije su uglavnom finansijske i odražavaju društveno konzervativniji pristup socijalnoj zaštiti“, navodi ona.
Dodaje i da Italija pod premijerkom Đorđom Meloni od 2022. ide sličnim putem.
Rast porodičnih beneficija takođe može odražavati različite prioritete.
„Na primer, Litvanija je značajno povećala beneficije uvođenjem univerzalne dečije naknade 2018. godine, s ciljem smanjenja siromaštva dece i obezbeđivanja pristupa podršci, naročito za porodice sa niskim prihodima koje su ranije bile isključene iz poreskih sistema,“ objašnjava ona.
Dr Dager ukazuje i na to da južnoevropske zemlje poput Grčke i Kipra beleže stagnaciju ili samo blagi rast izdvajanja, uprkos niskim stopama nataliteta.
Šta su porodične beneficije?
Porodične beneficije su „sve vrste pomoći u novcu ili u uslugama namenjene pokrivanju porodičnih troškova, prema zakonodavstvu o socijalnoj zaštiti neke zemlje,“ prema definiciji Evropske komisije.
U ove beneficije spadaju roditeljski dodaci, naknade za podizanje dece koje pomažu pokriti troškove ili nadoknađuju izgubljenu zaradu roditelja koji prestanu da rade, kao i naknade za čuvanje dece zaposlenih roditelja.
Izvor: M.A./EUpravo zato/euronews.com
