Kako li je toj MAJCI?

Galamili, vikali, plakali, ćutali, opet ćemo – na posao, do pekare po kiflu i jogurt, u školu na pismeni iz matematike, na ispit, na letovanje, na trening, planinarenje… opet ćemo da mesimo, da idemo u pozorište, na utakmicu, u nabavku…

Danima ćutim. Kažem sebi: ćutanje je zločin. Društveno si neodgovorna, progovori, bre!

Ali ne mogu. Jer nemam u sebi bes, nemam energiju koja pokreće na promenu. Imam samo ovaj duboki osećaj još dublje tuge koja me ljuljuška, kao na nekom udaljenom talasu i ne ostavlja prostora ni za pitanje: a kuda dalje?

- Advertisement -

KAKO dalje?

Selektivna empatija, ćuti nismo mi, ne možeš da boliš svetsku bol… milion izgovora izroni u prvi plan. Milion načina da se opravdamo i nastavimo dalje. SAMO kad sve utihne, opet ispred mene iskrsne ta slika.

Kako li je toj majci?

Što je kupovala kartu na nekoliko metara od klupe na kojoj je sedelo dete?

Što je poslala decu s dedom kod drugog dede na slavu?

Što je punila paprike i mutila testo za palačinke da dočeka svog studenta?

- Advertisement -

Što se smeškala misleći na svoju zaljubljenu ćerku i njenog dečka – fin neki momak, lepo vaspitan, eh, mladost?

Kako li je toj majci?!

Kojoj su uzeli ruke i zagrljaje…

I ćutim, jer mi je svaka reč malecna spram tog okeana bola, te nesagledive dubine, nepregledne širine, beskraja. Vidim: oko mene je mnogo onih koji ćute, onih što galame, onih koji viču, plaču. Ne mogu da ne pomislim: kako li je toj majci? Majci kojoj više ništa od toga ne znači.

Možemo li mi nešto da promenimo? Je l’ postoji neka reč, neki pokret, neko delo koje može da preokrene stvari? Neke buduće? Koja je mera dobrog koja nam treba? Da se ponovo ne nađemo zapanjeni, zgroženi i zgranuti. Koliko nam ljubavi i dobrote treba da ozdravimo kao društvo?

Galamili, vikali, plakali, ćutali, opet ćemo – na posao, do pekare po kiflu i jogurt, u školu na pismeni iz matematike, na ispit, na letovanje, na trening, planinarenje… opet ćemo da mesimo, da idemo u pozorište, na utakmicu, u nabavku…

- Advertisement -

Vozovi će i dalje prugama…

Duše mekane će nebu i dugama…

Ali kako će biti toj majci?

Izvor: Zelena učionica
Autor: Srbijanka Stanković

spot_img
spot_img

Najnovije

Oslobodite se stresa – praktične vežbe za celu porodicu

Dobra mama je ona mama kojoj je dobro. Ali, kako to postići uz sve obaveze, stresove, žurbu? Naučite kako da budete dobro, zbog vas i zbog vaše dece.

Vodič za gaming za roditelje

U savremenom digitalnom dobu, video igre su postale neizostavan deo odrastanja, donoseći deci ne samo zabavu, već i prilike za učenje, socijalizaciju i razvoj različitih veština.

Dr Đurić: Roditeljstvo je lako, treba samo voleti decu

Pustite šta kažu šareni časopisi, portfoliji skupih igračaka, reklame za aktivnosti na koje „sad sva deca treba da idu“ i kurikulumi privatnih škola za decu od 6 meseci…

Uticaj sredinskih faktora, vaspitanja i kulture na razvoj

Da bi se pozitivno odrazilo na razvoj i predstavljalo podršku, vaspitanje treba da se odvija uz najveće uvažavanje dečjih potreba, težnji i interesovanja.

Dečak ostao bez vida zbog petarde

Nakon što je aktivirao petardu koju je pronašao na ulici, maloletnik u Zagrebu završio je u bolnici sa teškim telesnim povredama.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img