Ko zna čiji su tvoji stavovi

Moja baba, koja je inače imala ogroman uticaj na mene, je stalno ponavljala: „Ako nećeš ti na kuću, kuća će na tebe. Drži se stana.“

*Ne volim da idem ni na more u kuću, a ne bi me niko naterao da u kući živim.

Mama je „nenametljivo“ ponavljala: „Eto, super, dvoje dece i dosta. Sad malo da se oporaviš, da im se posvetiš i posle stvoriš svoj dinar i uživaš“

* Nikad nisam poželela treće dete.

Tata je rukama u svakoj prilici slikovito pokazivao ambis koji se stvara kada se želje i mogućnosti raziđu. Rođak je došao dzipom i njegov komentar je bio: „Evo ga. Početak kraja.“

*Ne želim skupa kola, kao da su osuđena na problem.

I tako…ko zna čiji su „moji“ stavovi. Da li ste razmišljali o tome i uspeli da pronađete sporne?

Ne kažem da nisu u bili pravu, samo opcija – ipak razmisli još jednom, kod mene ne postoji. Čak iako ovo pišem vrlo precizno.

Srećom, nisu mi govorili: “ Pojedi SVE iz tanjira“ i „Ne smej se – plakaćeš“

Autorka: Snežana Golić