Jednoga dana Bog je sakupio cveće da im podeli boje.
Ruža je molila za crvenu, ljubičica za nežno ljubičastu, veseli narcisi su uzeli žutu, i tako svaki cvet po redu. Samo je visibaba tiho čekala. Kada je došao red na nju, ispostavilo se da je Bog podelio sve boje, i da za nju nije ostala ni jedna.
- Advertisement -
Zima je upravo spremala mećavu, i sneg da prekrije put, videla je tužnu visibaba kako žalosno spušta glavu. Vratila se nakon nekog vremena i rekla joj:
„Draga visibabo ne plači, jer za tebe i nisu ostale boje. Pokloniću ti svoju belu, i ti ćeš biti prvi cvet koji će da izađe ispod mog snega, i tako ćeš najaviti povratak moje sestre ~ veselog Proleća“
Nemačka legenda
