Mali odmor: Novi Sad, grad koji se voli i zimi i leti

Znamo ga sa dečijih Zmajevih igara ili sa Exita. Po Index sendviču, zgodnim devojkama, Štrandu, Dunavu, akcentu, tamburici, “đavi”… tako su bar mene učili, pa i mi tako učimo naše dete.

Tekst i slike: Mina Milenković, Putovanja s decom

Znamo ga sa dečijih Zmajevih igara ili sa Exita. Po Index sendviču, zgodnim devojkama, Štrandu, Dunavu, akcentu, tamburici, “đavi”… tako su bar mene učili, pa i mi tako učimo naše dete.

Jedan od gradiva koji se voli uvek – i zimi i let, iako leti ima tu posebnu notu i šarm zbog plaža, najslađe poslastičarnice – one u centru, tih silnih besanih letnjih toplih noći sa tamburašima iznad glava…

Oni koji su studirali tamo dovode svoju decu da im pokazuju neke nostalgične zgrade, izloge, kafiće, parkove toga grada. Ovim drugima je bitno da se sretnu sa prijateljima i kolegama, da se u Zmaj Jovinoj ispričaju, da se slikaju po tvrđavi, da provode vrele dane na Štrandu uz odbojku…

Deci je, na primer, bitan onaj čika u centru sa sapunicom i ogromnim balonima koje voli gamila rastrčanih oznojenih glavica. Raduje ih da hrane patke u Dunavskom parku, da skoknu do nekoga veselog salaša sa guskama i štrudlama sa makom.

Da uče od malih nogu da razlikuju akcenat lala od šumadinaca ili era. Da se uče mentalitetu tih ljudi i da se vesele u kafani sa njima. Da znaju kad cvetaju suncokreti u zlatnoj Vojvodini i kad se žanje pšenica. Kad se kupuju najslađe lubenice kraj puta. Kad se otvara sezona kupališta, koje je najbolje igralište, kada će Exit i grad dobiti još vise energije.