Tekst i slike: Mina Milenković, Putovanja s decom
Vikend. Taj sveti praznik u našoj zemlji, kad ne znaš dal da pre odeš kod frizera ili da uradiš stvarno nešto korisno i poučno za svoju decu i samim tim i svoju porodicu.
Vikend, ti dani kad se svi razbeže kojekude, neko na splav na palačinke, neko u selo na bakin ručak, neko u biblioteku, neko kod ljubavi, neko negde dalje i duže a neko bliže.
Mi smo vikendima bežali na razne strane, trudili se da budu nova i sveža mesta, ljudi, muzeji, vidikovci, kafane ali i neka stara kojima se uvek vraćamo kao da tek dolazimo u njih. Neka, čije radnje i poslasticarnice volimo kao kauč dnevne sobe svoje, neke ljude sa kojima su šale zaiste smešne ,neke pijace gde znate napamet svaku boru svog prodavca, neka mesta čije vode volite u svim godisnjim dobima i koja stalno pune vašu vec preopretećenu memoriju telefona.
Jedno od takvih mesta je i Zemun. Stari, dobri, zanimljivi. Neko davno je rekao „Zemun il se voli il se ne poznaje“. Rečenica koja se može primeniti u mnogim životnim prilikama, ali mi u tom delu grada primenjujemo toliko ljubavi, da sve ostalo nije toliko bitno.
Tamo prolazi Dunav. Znate, ona ogromna, poznata reka, koja je inspirisala mnoge pesnike, slikare. Ona koja prolazi kroz pola Evrope, ali je opet nekako kod nas najprljavija. Najmutnija. Al je opet i tako, naš Dunav najveseliji, grli svu decu i labudove, kupus i semenke koje deca sa takvom iskrom u očima i srcu bacaju tim divnim belim krilatim bićima. Ovde je najviše splavova, popijenih kafa i ispucanih selfija. Ako se pomerite dalje, možete sve to videti sa čuvenog Gardoš-pogleda, gde je i istoimena kula po kojoj deca vole da se pentraju a roditelji ne samo da moraju decu da jure, već to moraju da rade i uz i niz stepenice. Sve to će vas kostati čitavih 200 dinara.
Budite tata kralj i mama vila, ili tu titulu prepustite deci pa nek se šepure na vrhu kule i zamišljaju koju god bajku žele. Jer život sa decom i jeste često bajka. Ako ogladnite od tolikog truda da niko ne slomi nogu ,ne poseče se i pretrčite bezbedno sve stepenike, možete se dopingovati se nekim kolačem po vašem ukusu, toplom cokoladom ili najkonzumiranijim pićem u Srbiji – kaficom. Tu vas čeka pregršt kafana i restorana, što na Balkanu nije problem pa tako ni ovde na Zemunskom keju. Ako želite da sa asfalta pređete na travu, onda idite u naselje Kalvarija i tamo u društvu raznih vrsta pasa uživajte u pogledu koji se pruža na ovaj stari i posebni deo grada Beograda. Tu su takođe i Kalvarice, stepenice koje je pokrenula i osvežila grupa mladih ljudi. Bravo za njih. Na stepenicama su ispisana razna imena poznatih glumaca, pisaca i svih tih ljudi koji su ostavili neki trag iza sebe. Budite spremni, kad vas budu pitala: „A ko je on bio?“ Pa pogađajte stepenice i ime.
Ako pak želite da osetite pesak pod nogama, onda put pod noge i pravac Lido plaža. Ako vodite psa sa sobom, tog vernog druga, njemu će biti gušt da oseti malo miris vode i pronjuška okolo, a vi ako budete imali sreće, naćićete na stotine školjki, doduše ne morskih, ali svakako ćete imati kontakt sa vodom koji je itekako zdrav.
U Zemunskom parku, jednom od navećih gradskih parkova,čekaju vas klackalice, ljulje, a iz gustih krošnji velikog drveća možda vas i neka ptica počasti svojom pesmom dok grickate kokice i divite se lepoj crkvi koja se nalazi u parku. Tu su i Poljoprivredni fakultet i Zavičajni muzej, koji se moraju pomenuti.
Ako ste od onih kojima šetnje nikada dosta i koji ne bi ušli u kuću da ne moraju, onda produžite i dalje po Zemunu, koji ima mnogo raznolikih četvrti. Iz srca preporučujem Dobanovačku ulicu, koja je poznata po drvoredu za koji se ne zna jel lepši u jesen ili proleće. Sa starim hrastovima i nadasve lepim kestenovima.
Tu je i stadion za sve tatine dečake buduce fudbalere i one koji bi to da budu.
A za one sa nešto drugačijim sknolostima ka sportu, tu je i kuglana gde sem kugli se kotrljaju i mnogi dečiji osmesi i sreća kad kugla pogodi onako kako baš treba.
Najzad, za one koji primećuju i najmanje detalje, tu su mnoge stare ograde, kuće, prozori puni cveća, tu su mačke na krovovima, tu su „kibicfensteri“, oni stari prozori iz 18.vek , a iza njih neka stara baka koja vam mašse, tu su stara vrata u vojvođanskom stilu. Tu su ravnica i brdo, tu su moderno i staro, tu su i priroda i asfalt, tu si i fakulteti i pijace. Uvek se zaljubim u Zemun kad se nađem u njemu a i za decu je prava radost.
Izvor: Detinjarije.com
