Piše: Snežana Golić
Porodično smo se iz paklenog Novog Sada, na 40+ raspoloženi za uživanje, uputili ka Vili Majur, na Kelebiji.
„Aaaaa, vazduh!!!“, bila je moja prva reakcija kada smo izašli iz auta.
„Dvoooraaac, pravi!!!“ oduševljena je šestogodišnja Maša, koja živi izmedju stvarnosti i dečije mašte. Sada je ambijent iz bajke postao tako stvaran. 
Vila Majur je zaista vila – široka, prostrana i mirna, spremna je da ti pruži potpuni mir i opuštanje. Ako si bez dece… A sa decom je odluka teška: bazen, tenis, pecanje u jezeru ili ergela konja? Koji je redosled najbolji?
Puno izbora, a dvoje dece = svađa. Posle svađe, sve je slađe. Bazenu dragi – stižemo!!!
Rashlađeni i sveži izađosmo na megdan jedni drugima u tenisu. Ne zna se ko lošije igra , ali ni ko se bolje zabavlja.
A kakva bi to bila bajka , ako tu nisu kočije i konji. Maša se divi ostvarenju života o kom sam joj samo čitala, a Filip se oglasi sa briljantnom idejom: „Mama, ovde može da se kupi konj. Kuupii mii!“. Iako razumem da bi bio glavni u društvu, teška srca sam ideju odbacila. 
Ali da jašemo konja – to može. I da se pravimo da nam je mezimac i brinemo o njemu cela 4 dana. Nakon prvog dana želja je splasnula, ali tu su ljudi koji velike mezimce ozbiljno shvataju i žive u velikoj ljubavi. Srećom, nismo kupili konja 🙂
Hrana – kad ne moraš decu da teraš da jedu, dakle najviši nivo kvaliteta na mojoj lestvici.
Ukrali smo tog dana i malo mira u predivnoj šetnjici kroz veliki park oko našeg dvorca.
Smiraj dana na lokaciji sa koje vas mame akvaparkovi i banje u Madjarskoj na samo sat vremena vožnje ili Palićko jezero i Subotica na samo 10 minuta. 
Plan za sutra – Akvapolis, Segedin. Suviše je blizu da ga ne obiđemo i ne stvorimo još jednu uspomenu o kojoj ćemo mi pričati, a deca sve oko sebe „daviti“ kada se vrate. Ludooo, eto tako je tamo. Ponašali smo se kao da nam je ukupno 20 godina i to baš prija, priznajem. Tobogani za svačiju hrabrost – mali, veliki i Filipovi, tako ih nazivamo.
Vila Majur nas je mirno sačekala, sa toplom večerom.
U dvorcu se ne ustaje rano, pa i mi kraljevski. 
Ako voliš prirodu – doručkovaćeš u parku i šetati slušajući ptice. Za ćef nas, velike dece.
Uživanje u krug – sport, bazen, ukusan obrok, odmor. Šta više poželeti. Knjiga utisaka bi bila puna dečije sreće da nije dugog raspusta , pa su slova malo izbledela iz glavica malih djaka, ali srce je puno – to znam.
Sve što je lepo ima svoj kraj. I reprizu. I to na zimu, kada konji vuku sanke. Filip je sanjao tu informaciju iste večeri. Neki snovi se ostvaruju, dobro smo zapamtili put!
Domaćini dragi, hvala od srca!
Porodica Golić
Izvor: Detinjarije.com
