Mobilni telefon ili najduža pupčana vrpca na svetu

Zahvaljujući dometima savremenih telekomunikacija, današnji roditelji pupčanu vrpcu ne moraju da preseku sve dok dete samo ne nauči da barata makazama.

Piše: Jovana Papan

Još nije pouzdano utvrđeno u kom uzrastu je mobilni telefon zaista potreban detetu, ali većina stručnjaka se slaže da je to negde između drugog i trećeg tromesečja majčine trudnoće.
Jer, složićete se – ova sjajna spravica omogućava vam da u svakom trenutku saznate šta radi vaše čedo, a kada je ono još u stomaku, gde je vašem oku nažalost nedostupno, mobilni telefon prirodno se nameće kao najbolje rešenje.

Bebafon
Čim iz stomaka stupi na svetlost dana, vreme je, razume se, da počnete da razmišljate o nekom novijem modelu. Nije vaše dete najgore, pa da nema smartfon, ajfon ili neku drugu spravicu koju svi njegovi drugari iz jaslica uveliko poseduju. A i šta biste radili da nema svih onih igrica i aplikacija koje vam svakog dana obezbeđuju trenutke mira i tišine dok vaše zlato razvija finu motoriku?
Kada dete prohoda, tu se stvari već uozbiljuju. Čim prestane da se na igralištu čvrsto pridržava za vaše skute pri svakom koraku, postoji mogućnost da će odšetati od ljuljaške do klackalice, ili nešto još gore, a onda – kuku si ga vama ako nemate kredita da ga pozovete i proverite kako se snalazi.

Prvo „odvajanje“
Trenutak prvog odvajanja deteta od vas, obično prilikom odlaska na zimovanje sa vrtićem, jeste trenutak kada mobilni telefon postajene najsvetiji artefakt u vašem životu. Takoreći, svojevrstan oltar preko kog komunicirate sa svojim malim božanstvom koje je, čini vam se, u nekoj drugoj dimenziji, a ne u 100 km udaljenom odmaralištu. Direktan prenos, zahvaljujući dometima moderne tehnologije, ukoliko predajnik u mestu boravka vašeg avanturiste ne bude izdao vaša roditeljska nadanja, trajaće svih sedam dana i noći. Neće biti tog uzdaha, kašljuca ili noćnog buncanja koje nećete čuti prilepljeni uz svoj sveti predmet.

Učiteljicine bube
Prvi školski dani doneće vam nekoliko stresova, između ostalog i problem navikavanja na činjenicu da učiteljica, iz nekog samo njoj poznatog razloga, ima primedbe na vaše pokušaje da na času preko telefona hvatate beleške za slučaj da dete nešto propusti da zapiše… Još jedno teško iskustvo sa kojim ćete morati da se suočite jeste i povremeno neodgovaranje vašeg zaigranog čeda na pozive, što usled školske larme i pametnijeg posla, što usled učiteljicinog upornog insistiranja na bizarnom pravilu da na času nema pričanja, pa makar i sa najbližim i najrođenijim članovima porodice.

Mobilno moljakanje
Sledi jedan duži period u kom konačno nećete vi biti ona strana koja stalno poziva, već će vaš telefon neprekidno da zvrcka: „Završio sam domaći, mogu li sad da upalim televizor?“, „Jel’ mogu još pet minuta da igram igricu, moolim te?“, „Krompir sam pojeo, a ostalo mi je malo šargarepe, jel’ mogu sad bananicu?“ U prvoj fazi ova pitanja su jednostavna, takoreći naivna, ali vremenom, stvari počinju da se komplikuju. Vaše dete, koje sada već telefonske pozive skoro isključivo koristi u svrhu pregovaranja, otkriva čari strategije zbunjivanja protivika: „Tata, znam da ćeš da se ljutiš, nemoj molim te da se ljutiš, ali moram da te nešto pitam, evo svi su tu i isto te mole, dobila sam danas i peticu iz engleskog…“ Tata: „Lepo, a šta je bilo?“ Čedo odgovara: „Mamu ne mogu da dobijem, a evo svi me čekaju, stvarno te molim, ovo želim najviše na svetu, kad dođem kući sve ću da usisam i izvadiću sudove iz mašine, i vežbaću violinu dva sata svaki dan…“ Tata: „Ama, šta hoćeš da me pitaš, kaži već jednom!“ Čedo: „Molim te tata, kad te molim, nikad ti više ništa neću tražiti, ne morate ni one patike da mi kupite, samo da mi dozvoliš da sa Sanjom i Lazarom idem na kurs skakanja sa padobranom, ako se danas prijavimo imamo 20% popusta…“.