Fetus u razvoju pliva u mešavini ćelijskih izlučevina i proteina karakterističnih za matericu majke. Pre oplođenja, sluz u materici ponaša se kao provodnik koji olakšava putovanje spermatozoida, a kasnije, ona pomaže embrionu da se zakači za zid materice. Noviji dokazi upućuju na to da materična sluz može imati i još jednu ulogu u razvoju embriona – preko nje fetus dobija informacije o sredini u kojoj boravi majka, kako bi se pripremio za izlazak.
Studije na glodarima, govedima i ljudima pokazale su da podaci iz majčinog okruženja (dostupnost hrane, stres, zagađenost) ostavljaju epigenetske oznake na DNK fetusa, i mogu da utiču na razvoj i zdravlje embriona u razvoju. Do sada su naučnici smatrali da se fetus „informiše“ o spoljašnjoj sredini preko krvi koju dobija kroz placentu, ali izgleda da fetus reaguje na promene u okruženju mnogo pre formiranja posteljice.
„Po svemu sudeći, tečnost u materici je medijum preko koga se informacije prenose embrionu,“ kaže Enkui Duan, reproduktivni biolog sa Instituta za zoologiju Kineske akademije nauka. „Period pre fiksiranja fetusa za matericu je najvažnije vreme odlučujuće za zdravlje budućeg deteta i zbog toga važno da žene tada veoma vode računa o svojoj ishrani i svome raspoloženju i izbegavaju štetne hemikalije.“
Eksperimenti na miševima su pokazali da dijeta nedovoljno bogata proteinima može da snizi nivo određenih aminokiselina u materičnoj sluzi i utiče na ekspresiju gena odgovornih za prenos hranljivih materija. Time se embrion štiti od neuhranjenosti, ali će ti miševi kasnije imati veći rizik od srčanih oboljenja.
Hongmej Vong, koautor studije, smatra da će jednog data materična sluz biti korišćena da se analiziraju signali koje fetus dobija, čak i da se njima manipuliše.
