Ministar i njegov tim

Piše: Zoran Milojević, direktor Obrazovno kreativnog centra.

Srđan Verbić nije prvi ministar koga sam upoznao. Imao sam prilike da razgovaram sa Žarkom Obradovićem, možda 2-3 meseca nakon što je postao ministar. To je bilo na nekom prijemu u I ekonomskoj, u vezi lepog projekta koji se tada realizovao. S obzirom na to da je bilo više protokolarno, ono malo prilika koje sam imao za razgovor, za njega su bile neozbiljne. Pričao je neke uopštene floskule. Tada nisam imao nikakvo mišljenje, možda sam bio malo pozitivno iznenađen, jer njegovog prethodnika nije zanimala prosveta. Ubrzo nakon toga sve mi je bilo jasno Nakon toga sam upoznao i Jasnu Matić. To je već bila druga priča. Priča sa konkretnim stvarima, jasnim ciljevima i usredsređenost na probleme i načine za njihovo rešavanje. Velika energija.

Juče sam bio sa sastanku sa novim ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ono za šta sigurno nisam kompetentan je da procenjujem ministre ali osvrnuću se na utisak koji je na mene ostavio Srđan Verbić kao osoba i, kao što sam obećao, napisaću tekst o sastanku – pretpostavljam da to većinu nastavnika zanima. Inače, organizacija ovog sastanka za mene je bile veoma brza, mislim da je prvi kontakt bio u subotu uveče, u nedelju je stigla potvrda da će sastanak biti održan i to je to. Klasičan neformalni sastanak sa razmenom ideja. Pretpostavljam da svako od nas želi da dobije takav poziv u životu, jer neko je negde primetio naš rad, a pogotovo što svi mislimo da smo nešto napravili i da imamo šta da kažemo ministru. Ja stvarno mislim da sam na našoj prosvetnoj sceni našao način i pomogao jednom broju nastavnika, koji su to vratili odličnim komentarima i svojim predanim radom u kreiranju internet resursa za nastavu i spremno sam dočekao poziv. Kao i svaki štreber, spremao sam se da svoje ideje prenesem, bar njih imam “pun kofer”.

Iako neformalan sastanak, tekao je profesionalno, uglavnom jednosmerno, ideje od nas ka ministru. Kad kažem ideje, na mislim da se sada raspravljalo o strategiji obrazovanja i o nacrtima, konceptima, već jedan uopšten pogled na trenutnu situaciju više u tehnologiji nego u samoj prosveti. Ipak je ovo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Jeste da ima previše problema, ali ne znam za trenutak u obrazovanju čovečanstva kada prosveta nije bila u problemu. To ne znači da ne treba razmišljati o razvoju, ma koliko nam gorelo pod nogama. Danas imamo profile čija radna mesta više ne postoje, dok sa druge strane nemamo obrazovne profile za radna mesta koja su danas najtraženija. Imamo jednu instituciju koje je veoma cenjena, koja dominira u prirodnim naukama (Petnica). Zašto da nemamo posebno, još jednu takvu koja će dominirati društvenim naukama? Nije se raspravljalo o strategiji stručnog usavršavanja nastavnika, niti je rađena bilo kakva analiza, nije teško doći do zaključka da je ovaj dosadašnji način mučan za nastavnike.

Iako rekoh da nisam u stanju da procenim rad ministra, jer ministra doživljavam kao funkciju, stekao sam utisak da je Srđan veoma sistematična osoba. Nisam psiholog, ali ono što kroz 12 godina prođete sa učenicima, daje vam za pravo da malo analizirate. Srđan je osoba koja veoma dobro sluša. I to ne samo jednu osobu, već je u stanju da prati sve što se dešava u prostoriji. Apsolutno se vidi da je osoba iz prirodnih nauka, da svoje ekspertsko znanje iz svoje oblasti koristi da sakupi i obradi informacije koje dobija. Prateći rad dosadašnjih ministara stekao sam utisak da je njihova priča u stvari samo prepričana stvar njihovih pomoćnika, što možda tako i treba, čujem da mnogi podržavaju takav stav da ministar treba da bude političar, a njegovi pomoćnici eksperti. Možda je to i dobro, ne kažem, ali ovde sam stekao utisak da Srđan jasno barata činjenicama, razume o čemu se radi, razume šta se dešava u učionici. Bio je odličan sagovornik, iako smo ga mi ‘bombardovali’

Do sada sam o ljudima na vlasti imao mišljenje da se jasno okružuju onima koji im povlađuju, da ne dozvoljavaju da ih neko ugrozi, jer tako čuvaju svoju poziciju. Možda je stvarno tako, možda Srđan i nije čovek iz vlasti ali prenosim vam njegove reči (možda ne citat, ali blizu):

“Kada sam pravio tim, razmišljao sam o ljudima koji znaju više od mene. U prosveti smo i treba da cenimo znanje, ako neko zna kao ja, on mi ne treba, imaćemo iste ili slične ideje, zato su ovi ljudi oko mene oni koji znaju više od mene. To je jedini način da napravimo nešto dobro i konkretno.”

Da ovo nije samo prazna priča, jer nama nije imao potrebu da se pravda, jasno smo mogli da vidimo juče. Deo tima koji smo upoznali (Nemanja Đorđević i Milovan Šuvaković) prvenstveno ima jaku energiju i znanje, mislim da su odlična ekipa koju bi svako poželeo. Naravno da je nemoguće nakon jednog sastanka biti siguran u nekog, a pogotovu ja jer me je teško impresionirati u oblasti obrazovanja, ali ovi momci su na dobrom putu. Jasno je da je Srđan i ovde uspeo da iskoristi svoje logično rasuđivanje i napravi sebi ekspertsko okruženje.

Još jednom napominjem, ne znam kakav će Srđan ministar biti, ni šta će konkretno raditi, ali ono što znam je da hoće da sasluša, da čuje, prokomentariše ozbiljno. To uopšte nije malo za jednog ministra. Iako ste udaljeni možda i više od 250 km od Bg kao ja, sada imate šansu da vaše uspehe neko vidi i čuje. Iako smo u društvu degradirani, u nastavi se mučimo i davimo u papirima … moramo sami da radimo na sebi. Svakom nastavniku koji razmišlja svojom glavom jasno je da je nemoguće da nas jedan ministar i njegov tim izvuku iz stanja u kome se nalazimo, bez naše pomoći. Moramo biti mnogo pametni i pomoći sebi, tako što ćemo kvalitetno raditi, najpre zaslužiti poverenje učenika, nakon toga kolega i na kraju ministra koji daje šansu. Ovaj moj primer je dokaz da je to moguće. Rođen i odrastao u provinciji, učio svoje učenike pravim vrednostima, sa kolegama sakupljao i delio znanje i veštine, nikakvih dodirnih tačaka sa politikom … juče sam predlagao ministru svoje ideje. Ne znam da li će od toga biti nešto, ali je mnogo glupo da ne pokušam.

Siguran sam da će mnogi od vas pomisliti i reći u sebi … “ma da, a što mene nije zvao, sigurno imam više uspeha od Zorana”. Ne znam odgovor na to pitanje, znam samo da od 2011. prati na tviteru rad OKC-a, možda je čuo za neku ekipu koja je povukla ogroman broj nastavnika da pišu obrazovne blogove … , ali znam da ovo neće biti jedini sastanak. Čoveku treba priča “sa fronta”, shvata poziciju nastavnika i traži najveći plamen da prvo njega ugasi. Svi znamo ko je nosilac obrzovanja, ko može svojim radom da promeni obrazovanje na bolje, ali i na gore. Definitivno smo mi nastavnici ta karika.

Izvor: Školskidnevnik.net

Podeli tekst: