Takmičenje za bolje ocene znači kraj učenja

Fulan smatra da takmičenje za bolje ocene znači kraj učenja, a može značiti i ozbiljne probleme, kao što su oni u zemljama gde raste broj samoubistava među đacima.

Merima Dervišić

Majkl Fulan jedno je od najznačajnijih imena u današnjem svetu obrazovanja. Poznat je po desetogodišnjem angažmanu savetnika za obrazovanje u Kanadi, kao bivši dekan Instituta za obrazovne studije u Ontariju, ali i kao autor mnogih knjiga i eseja na temu reforme obrazovanja. Pomogao je da se promeni kanadski sistem obrazovanja, nakon čega je ova zemlja dospela među deset najbolje rangiranih na PISA lestvici, a radio je i kao savetnik ministarstava obrazovanja u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Finskoj i Kaliforniji.

U nedavnoj poseti Madridu dao je intervju španskom listu El Pais, u kojem je izneo stav o tome zašto trenutni obrazovni sistemi otuđuju đake. On se, naime, poziva na podatak da, kada krenu u školu, 99% dece izražava zainteresovanost za školu. Taj isti interes, kada deca krenu u srednju školu, pada na tek 15%. Smatra da treba da prestanemo kratkoročno da krpimo probleme u obrazovanju i odlučimo se se za drastične promene sistema.

Najveći problemi današnjeg obrazovanja su loši rezultati na testovima pisanja, čitanja i matematike, ali i premali broj studenata koji uspe da upiše fakultet. Posebno je zabrinjavajuća ogromna razlika koja postoji između đaka sa dobrim rezultatima i onih sa lošim. Moramo se pozabaviti i problemom nastavnika koji moraju da rade zajedno i sarađuju, a da bismo postigli da se to desi moramo da obrazujemo direktore škola koji će uspeti da ubede nastavnike da je saradnja dobra za usvajanje znanja, kako za njih tako i za đake. Ozbiljan propust je činjenica da nemamo ambiciozne programe obrazovanja za nastavnike. Mislim da svaka zemlja koja želi da reformiše sistem obrazovanja mora da počne od nastavničkog kadra, rekao je Majkl Fulan.

U ovom intervjuu posebno je kritikovao američki sistem obrazovanja, odnosno praksu ocenjivanja nastavnika preko rezultata đaka.

Ovakve mere za cilj imaju stvaranje sistema u kojem će nastavnici raditi ono što im naređuje neko spolja. Naša istraživanja pokazala su da se nastavnice aktivnije uključuju u rad svojih škola kada se ulaže u nastavničko obrazovanje. To što ćete na nespremno osoblje staviti dodatni pritisak može značiti samo neuspeh. Situacija je slična u bilo kojem okruženju – ukoliko zaposlene plaćate na individualnoj osnovi s ciljem optimizovanja rezultata, može se desiti da u kratkom vremenskom roku i postignete bolje rezultate. Ali, vrlo brzo ćete uvideti da takav sistem ne funkcioniše dugoročno. To je ono što nazivamo ekstrinstičnom motivacijom. S druge strane, ukoliko nekog plaćate dostojno – novac neće predstavljati brigu za tu osobu. Ključ je u intrinstičnoj motivaciji, globalnom tragu koji će ostaviti, dobrim odnosima među kolegama koje se neće brinuti samo za svoj deo posla kako bi više zaradile i koje će na posao dolaziti sa poletom, kazao je Fulan.

On se osvrnuo i na sve prisutniju anksioznost đaka. Smatra da takmičenje za bolje ocene znači kraj učenja, a može značiti i ozbiljne probleme, kao što se dešava u Singapuru, Koreji i Kini, gdje je broj samoubistava među đacima u porastu. Smatra da je potrebno poseban značaj dati usvajanju sposobnosti koje će đake bolje pripremiti za stvarni život. Dodaje da obrazovanje na temu klimatskih promena mora postati jako bitan dio školovanja, važniji od samih ocena, jer nove generacije moraju biti društveno osvešćenije.

Na temu zajedničkog rada nastavnika, kazao je kako je arhitektura učionice istorijska greška.

Kada ste nastavnik – izolovani ste, sami ste sa svojim đacima i ne želite da vas neko ometa. To znači da će đaci naučiti tek ono što im vi ponudite i da će propustiti priliku da uče od vaših kolega i otkriju nove stvari koje im mogu biti od velike koristi. Problem ne bismo rešili ni kada bismo, recimo, uveli zakon o obrazovanju koji bi naterao nastavnike da dele učionice ili rade zajedno. Da bismo promenili stvari treba nam sofisticiraniji pristup, a njega moraju promosirati direktori i članovi timova, jer autoritativni pristup ne funkcioniše. Nastavnici smatraju da svoj posao treba da obavljaju samostalno i žele da se pri donošenju odluka računa i na njih. Zbog toga direktori škola moraju da shvate koja je njihova uloga, moraju da traže inovativne formule van školskog okružja. Moraju da budu u kontaktu sa zajednicom, sa posebnim stručnjacima koji su na tragu novih otkrića, ali i sa drugim školama koje će s njima podeliti nove pedagoške pristupe. Direktori koji se posvete kontrolisanju svojih nastavnika neće pomoći đacima da postignu bolje rezultate, rekao je Majkl Fulan i zaključio da će kvalitet obrazovanja biti poboljšan tek kada direktori škola odvoje vreme za uspostavljanje kontakta sa širom zajednicom i potraže ideje za bolje obrazovanje van same škole.

Izvor: Školegijum

Podeli tekst: