Prosvetni radnici u čitavoj zemlji štrajkuju već više meseci, tražeći od države da im ukaže minimum poštovanja ispunjavanjem zahteva o plati i administraciji. Iako prosveta gori, Ministarstvo prosvete se do sada pravilo kao da se ništa ne dešava i „samo je radilo svoj posao“: u toku je javna rasprava o novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) i o skupu zakona koji iz njega proističu.
A onda je 19. decembra Vlada, shvatajući da gubi tlo pod nogama, odlučila da škole, jednostavno, ukine na neko vreme. Strategija je da se sklone đaci i nastavnici na mesec dana, dok se pokuša gušenje studentske pobune, da 20. januara, kad se vrate sa raspusta, ne bi imali više koga da podržavaju.
Međutim, dok se mi svi, s pravom, budemo bavili blokadama, štrajkovima i ukidanjem škole, Ministarstvo prosvete će nastaviti da radi „redovni posao“. Neće biti prvi put da se tiho, na brzinu, stvari „završavaju“ dok je pažnja naroda drugde. U predlogu Zakona ima raznih rešenja o kojima ni stručna ni šira javnost ne znaju mnogo. Među predloženim promenama u oči upada predlog o obaveznom obrazovanju budućih nastavnika koji će biti poguban za kvalitet nastave u našim školama.
Šta je pogrešno sa ovim predlogom?
Prvo, ograničavanje gornje granice ovih naučnih disciplina na 60 ESP bodova (od minimum 300 bodova na osnovnim i master studijama koje nastavnik mora da stekne da bi radio u školi) znači da bi u najboljem slučaju budući nastavnici imali čak četiri puta više bodova (240 ESP bodova) iz uže naučne discipline. Da li u našim učionicama primećujemo da nastavnicima manjkaju stručna znanja iz, recimo, hemije ili istorije, ili da im mnogo više nedostaju upravo kompetencije za rad sa decom i adolescentima – kako da pristupe učenicima, kako da ih motivišu, kako da kreiraju pozitivnu klimu u razredu i dr. – što se upravo uči u pedagogiji i psihologiji?
Drugo, predložena donja granica od 30 bodova je niža od važećeg, već ionako niskog zahteva od 36 ESP bodova. Snižavanje kriterijuma neminovno vodi u to da se potražnja i ponuda tih predmeta na fakultetima koji obrazuju nastavnike svedu na minimum. Dakle, u praksi ćemo nastavnike obučavati tako da imaju 30 ESP bodova iz psihologije, pedagogije i metodike predmeta, a čak 270 ESP bodova – devet puta više! – iz uže discipline. Drugim rečima – evo još više prostora za limese, alkine i glasovne promene, a još manje za interaktivnu nastavu, saradnju i kreativno mišljenje!
Treće, da situacija bude još gora, brisanjem dosadašnjeg zahteva da bar šest ESP bodova bude iz pedagoškog predmeta, bar šest iz psihološkog i bar šest iz metodičkog, država poručuje da će biti sasvim u redu da nastavnik, recimo, ima 10 ESP bodova na praksi u školi, 20 ESP bodova iz metodike predmeta (koja je najbliža užoj naučnoj disciplini) i jedno veliko ništa iz pedagoških i psiholoških predmeta.
Ili, moći će da ima svih 30 zahtevanih ESP bodova na praksi u školi koja, koliko god da je važna, vredi samo u sinergiji sa teorijskim predmetima. Ovom predloženom promenom, naše školstvo se vraća unazad, jer Ministarstvo prosvete zauzima zastarelu poziciju po kojoj je dobar nastavnik onaj koji odlično poznaje svoj predmet i ništa drugo.
Da ironija bude još veća i haos u obrazovanju potpuniji, ista ova država koja de facto izbacuje pedagogiju i psihologiju iz obrazovanja nastavnika, propisuje čak 88 profesionalnih kompetencija koje nastavnik treba da poseduje i to iz sledećih polja: 1) nastavna oblast, predmet i metodika, 2) poučavanje i učenje, 3) podrška razvoju ličnosti učenika i 4) komunikacija i saradnja (Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja, 2011).
Predloženom promenom Zakona nastavnici će sticati samo 26 kompetencija iz prvog polja, jer se 62 kompetencije iz preostala tri polja izučavaju u pedagogiji i psihologiji kojih neće biti u obrazovanju nastavnika. Kada i kako će njih da steknu?
Predloženom promenom Zakona nastavnici će sticati samo 26 kompetencija iz prvog polja, jer se 62 kompetencije iz preostala tri polja izučavaju u pedagogiji i psihologiji kojih neće biti u obrazovanju nastavnika. Kada i kako će njih da steknu?
Takođe, znamo i da naši učenici na međunarodnim testovima imaju postignuća iznad proseka kada imaju 10 godina (TIMSS), a postignuća ispod proseka kada imaju 15 godina (PISA). Iako postoje razlike između testova, jedan od potencijalnih razloga za ove nalaze je taj što decu od 10 godina podučavaju učitelji koji na učiteljskim fakultetima izučavaju kako uže naučne discipline tako i razvojnu psihologiju, porodičnu i školsku pedagogiju, projektnu nastavu i drugo, dok decu od 15 godina podučavaju predmetni nastavnici koji su na studijama imali veoma slabu pripremu upravo iz pedagogije i psihologije.
Konačno, nakon „Ribnikara“, Orašja i Male Dubone, i sveukupnog porasta nasilja u školama i društvu, znamo da bi škole trebalo da postanu zajednice u kojima su učenici angažovani u aktivnostima kojima se razvijaju empatija, saradnja i tolerancija. Predloženom promenom zakona, Ministarstvo prosvete, uprkos proklamovanim naporima da ojača vaspitnu ulogu škole, i dalje isključivi značaj daje teoriji gasova, izgradnji pluskvamperfekta i kvadratnim jednačinama.
Da se profesija nastavnika ne bi dodatno urušila predlogom Ministarstva prosvete, zakonom bi trebalo zahtevati da se obrazovanje nastavnika sastoji od najmanje 60 ESP bodova iz pedagogije, psihologije i metodike predmeta, sa struktrom od najmanje po 12 ESPB iz svake od te tri discipline i najmanje šest ESPB prakse u školi. Još važnije od ove promene zakona je da Ministarstvo prosvete izvadi glavu iz peska i počne da se ponaša odgovorno: da prestane da naprečac donosi odluke, da ispuni ono što je obećano prosvetnim radnicima, da čuje i razume šta to sada tišti studente i učenike i da jednom konačno stavi interese društva ispred interesa partije.
Autorka je Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini, Univerziteta u Kragujevcu.
Izvor: Danas
