Svako dete preuzima određenu ulogu u porodici, a pojedina istraživanja pokazala su da redosled rođenja utiče na razvoj određenih osobina kod dece. To je posebno izraženo kad je razlika među mališanima u porodici manja od četiri godine i kad su istog pola. Pritom i roditelji menjaju pristup u vaspitanju jer vide da neka vaspitna mera jeste bila efikasna kod jednog deteta, dok kod drugog ne funkcioniše.
Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje, otkriva kako redosled rođenja utiče na decu i na njihov karakter, kao i da li su stvarno najstarija deca miljenici familije i prirodne vođe.
Najstariji su lideri
Najčešće prvorođena deca imaju pogrešno unutrašnje uverenje da treba da budu najbolja kako bi bila važna porodici. To se u njihovom ponašanju manifestuje na različite načine. Na primer, često se trude da što pre urade domaći zadatak, pa makar i traljavo, ali samo da budu prvi.
Od sindroma najstarije ćerke do buntovnog najmlađeg deteta: Da li redosled rođenja oblikuje našu ličnost
– Međutim, neka deca koja pripadaju prvorođenima mogu i predugo da pišu domaći zadatak kako bi on bio perfektno urađen. Čak su određene psihološke studije pokazale da su ova deca rođeni lideri, perfekcionisti i odgovorni ljudi – otkriva Milosavljevićeva.
Od najstarije dece roditelji imaju i najveća očekivanja, jer je sva pažnja usmerena samo na njih, a to dovodi do razvoja samokritičnosti kod prvorođenih. Sa zdravstvenog aspekta, određena istraživanja pokazala su da se ova deca češće razbolevaju jer su ih roditelji držali pod staklenim zvonom.
Srednji su mirotvorci
Kad su srednja deca u pitanju, teško je izvući neke posebne sličnosti, zato što srednje dete može biti i drugorođeno i treće ili četvrto.
– Ako govorimo o porodici koja ima troje dece, srednje dete je stisnuto u sredini. Niti ima privilegije najstarijeg, niti je maženo i paženo kao najmlađe. Zbog toga ova deca mogu da razviju pogrešno uverenje da moraju biti drugačija po svaku cenu kako bi skrenula pažnju na sebe – kaže Milosavljevićeva.
Ipak, u odnosu na stariju braću i sestre, oni su liberalniji, opušteniji i imaju bogatiji socijalni život jer trpe manji pritisak porodice. Za srednju decu važi i da su tipični posrednici i mirotvorci, koji umeju dobro da slušaju i pregovaraju. Često imaju mnogo tajni i osećaju se pomalo usamljeno i izolovano u sopstvenoj porodici, pa neretko društvo traže van kuće.
Zašto su drugorođena deca slobodnija i drugačijeg karaktera?
Najmlađi su najrazmaženiji
Ovo nije predrasuda, već je najčešće istina, jer najmlađu decu u porodici ne maze i ne paze samo roditelji, već i starija braća i sestre. Pritom su mame i tate mnogo popustljivije prema njima nego što su bili prema prvom i srednjem detetu.
– Oni često razvijaju pogrešno uverenje da treba da koriste svoj šarm kako bi im drugi pomagali u mnogim oblastima, a očekuju i poseban tretman od svih osoba u okruženju. Takođe, kad se susretnu s prvim razočaranjima u životu ili ne dobiju nešto što žele, onda ceo svet doživljavaju kao nepravedan i nefer samo prema njima – objašnjava naša sagovornica.
Blizancima je najbolje kad su zajedno
Čitavog života blizance krasi ekstremna bliskost. Veza između njih je duboka i jaka i oni su jedno drugom najveća podrška. Kao i sva deca u porodici, i blizanci u jednom trenutku mogu da se susretnu s krizom identiteta i s problemom nezavisnosti.
– Na razvoj pojedinih osobina ličnosti i ponašanja kod dece veliki uticaj ima atmosfera u kući. Ako članovi porodice jedni druge pažljivo slušaju i uvažavaju tuđi pogled na svet, neće postojati ni rivalstvo među decom, ili će bar biti manje – otkriva Milosavljevićeva.
Izvor: Zena.blic.rs
