Fotografija žene koja rađa pokazuje koliko je ljudsko telo neverovatno. Donosimo kako izgleda anatomija rađanja, odnosno šta se događa s telom za vreme porođaja.
Foto: Freepik
Koliko je ljudsko telo zaista neverovatno, verovatno se najbolje vidi na ženskom telu kad rađa. Dovoljno fascinira činjenica da se tokom trudnoće svi organi rasporede tako da materica ima dovoljno mesta da u njoj beba raste i razvija se do težine da je spremna za porođaj, dok je sam porođaj, neverovatan dokaz koliko žensko telo može da se prilagodi.
Udruženje dula iz Severnog Dalasa i Tangi Birth Services, centar za trudnoću i porođaj iz američke savezne države Luizijane, na Instagramu i Fejsbuku podelili su moćnu fotografiju žene koja se porađa, na kojoj se vide ženina leđa i šta se zaista događa s kostima, leđima i telom za vreme napona i istiskivanja novorođenčeta.
Uz fotografiju su napisali: “Naša tela su neverovatna! Volimo svedočiti ovom čudu!”
„Kada se žena nagne napred, bilo da stoji uspravno ili je na rukama i kolenima, videćete kvrgu na nenim leđima, na nivou struka i ispod njega. Mnogo je više nego što mislite; ne tražite je oko stražnjice, nego oko struka”, objašnjenje je dr. Sare Vikam koje je objavljeno uz fotografiju.
Šta se događa s telom za vreme porođaja?
Babica Barbara Finderle objašnjava anatomiju rađanja.
“Dete raste u materici, a rađa se kroz karlicu. Vaša je karlica oblikovana kao zakrivljeni dimnjak – tačno odgovarajućeg oblika za prolaz glave vašeg novorođenčeta tokom porođaja. Kad gledate strukturu ženske karlice kao presek odvojeno od ostatka tela, odozgo je vidljiva uvala koja oblikom čak i podseća na glavicu novorođenčeta, a odozdo ispust kroz koji čedo prolazi tokom rođenja.
Kako biste razumeli šta se tokom porođaja događa, vreme je da se upoznate sa svojom karlicom koja je deo tela najdirektnije uključen u rađanje. To je koštani prolaz kroz koji vaša beba putuje kada dolazi na svet. Tokom trudnoće vaše telo proizvodi hormone koji omekšavaju zglobove karlice kako bi povećali njenu fleksibilnost i time olakšali rađanje deteta.
Ženska se karlica sastoji od tri velike kosti, dve bočne i jedne krsne, i jedne male, takozvane trtične kosti. Bočne su kosti s krsnom spojene pomoću zglobova ojačanih ligamentima, a međusobno su spojene hrskavičnim spojem (simfizom), odnosno vezivnom hrskavicom. Svi ti spojevi koji su van trudnoće čvrsti i nesavitljivi, postaju u trudnoći elastičniji zbog posebnog hormonalnog statusa koji se za vreme trudnoće uspostavlja. Veličina karlice tako nije fiksna kategorija, budući da se radi o četiri odvojene kosti međusobno povezane ligamentima na zglobovima. Hormon relaksin opušta te ligamente u kasnoj trudnoći kad se vaše telo priprema za porođaj. Karlica koja se može činiti malenom dok ležite, postaje značajno veća kad ste u položaju na sve četiri odnosno na rukama i kolenima.
Svojim rastom dete čini sve veći pritisak na pršljenove i na kraju trudnoće glavica koja je najteža, pod uticajem gravitacije pomera se prema dole i sledi krivulju dolazeći do krsne kosti. Oblik kosti usmerava glavu da se porodi ispod pubičnog luka. Gravitacija je u porođaju jako važna jer povećava pritisak koji omogućava lakše otvaranje karlice, što prostor kroz koji dete izlazi može proširiti čak do 28 posto. Pubični zglob spreda može se tokom porođaja proširiti za ceo centimetar i malo više, kako bi omogućio prolaz glavici vaše bebe. Dva karlična zgloba tokom porođaja takođe se šire na stranu i otvaraju poput levka kako bi proširili prostor porođajnog kanala i prihvatili oblik glavice deteta kako se ono spušta kroz karlicu.
I trtica se tokom porođaja pomera te na taj način proširuje prostor za dva centimetra. Sedalne kosti mogu dodatno proširiti prolazni prostor još za 1,5 centimetra”.
Takođe, babica naglašava da porodilja gravitaciji pomaže svojim kretanjem.
“Nemojte sediti na kostima, jer su vam u tom slučaju pokreti ograničeni. Možete se spustiti na sve četiri ili kleknuti, postaviti noge sa strane i sedeti na nogama. U svakom slučaju treba da koristite telo i izbjegavate ležanje. Hodajte po stepenicama ako je to moguće”, savetuje.
Tatjana Tretnjak
Izvor: Miss Mama
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba: Doktor o glavnim uzrocima i posledicama
Svake godine 17. novembra obeležava se širom sveta kako bi se podigla svest o prevremenom rođenju i zabrinutost za prevremeno rođene bebe i probleme sa kojima se suočavaju njihovi roditelji....
Malo je falilo da se porodi u kolima: Tata Uglješa pozvao policiju, zahvaljujući njima stigli u porodilište
Aleksandra Nikolić iz Jajinaca umalo se jutros porodila u kolima, da se njen suprug Uglješa nije setio i pozvao policiju u pomoć. Kako je za Telegraf.rs ispričao ponosni suprug i...
Da li su bebe svesne već pri rođenju?
Postoje dokazi da neka forma svesnog iskustva postoji od samog rođenja, a možda čak i u kasnoj trudnoći, otkrila je međunarodna grupa istraživača sa Triniti koledža u Dablinu i kolega...
Postporođajna depresija može imati genetske korene
Postporođajna depresija (PPD), česta podvrsta teškog depresivnog poremećaja, ima izraženiji nasledni faktor u poređenju s drugim psihičkim stanjima, ali se genetika PPD-a manje proučava u odnosu na druge psihičke poremećaje...
Nema komentara.