Ja sam inače optimistična osoba. Verujem da se sve može rešiti i da ne treba dramiti bez potrebe. Upravo zato moram da kažem da je moderno roditeljstvo u ozbiljnom problemu, a nadam se da ćete slušati, ali veoma pažljivo…
Ko je u toj priči roditelj, zašto sve mora biti po njihovom? Niko ne kaže da treba konstantno da naređujete, ali ne treba ni sebi da stvarate dodatno opterećenje, tako što ćete im sve udovoljavati. Zapitajte se kakvu im lekciju na taj način šaljete. Da će dobiti sve što požele, ako požele. Hoće li?
Kada se deca loše ponašaju, roditelji su često skloni da to pripišu onoj “tako sva deca rade”. Verujte, nije tako. Deca su u stanju da urade mnogo više od očekivanog, bilo da se radi o manirima, poštovanju prema starijima, samokontroli i velikodušnosti. Mislite da deca ne znaju da sede pristojno u restoranu za večerom? Ili da ne znaju za sobom da sklone i počiste? To je glupost, jer jedini razlog zašto mislite da to ne znaju i ne mogu je taj što im niste nikada dali priliku da nauče. Podignite lestvicu očekivanja i videćete šta su sve u stanju da savladaju.
Izgubili smo osećaj da i drugi učestvuju u procesu odgajanja naše dece. Ranije su to bili i nastavnici, vozači buseva, prijatelji, drugi roditelji dece sa kojom se naša deca druže. A onda se odjednom desilo da se unervozimo svaki put kada neko drugi kaže nešto o našoj deci, jer pobogu ko su oni da nama govore kako će se oni ponašati. Ipak su to naša deca. Podržavamo samo one koji podržavaju naš način odgajanja, iako on uopšte ne mora da bude ispravan. Previše svojatamo decu i imamo ekskluzivno pravo da samo mi utičemo na njihov rast i razvoj.
Sjajno je to što imamo sva moguća tehnološka dostignuća koja nam olakšavaju svakodnevicu. Možemo da naručimo hranu i namirnice onda kada se umorne vratimo sa posla, da pritiskom na dugme ugrejemo gotovo jelo. Da proverimo stanje na bankovnom računu jednim klikom. Sve je to impresivno, ali to takođe ima svoje mane. Deca treba da se uče strpljenju, a u okruženju u kojem je sve dostupno odmah to je gotovo nemoguće. Ako budu mislili da se hrana sprema za tri minute oni neće nikada poželeti da nauče da kuvaju ni shvatiti koja je razlika između pripremljene hrane u koju se uložilo vreme i trud, od one koja dođe gotova. Zato vi kao roditelji treba da im objasnite koje su prednosti prečica u životu. Kako onih tehnoloških, tako i onih koje se koriste svakodnevno u životu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Osam pravila za zajedničko obedovanje koja primenjuju srećne porodice
Dok sam odrastala uvek sam večerala sa svojom porodicom i moja deca su radila isto sa mnom i sa svojim ocem. Sećam se da su porodične večere mog detinjstva uključivale...
Kad dete ode na nešto drugačiji kamp
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov Ovog raspusta dete je otišlo na nešto drugačiji kamp. Komunikacija se odvijala isključivo mejlom. Mi njima traženu dokumentaciju, oni nama detaljan program kampa i pravila ponašanja....
Da li biste ostavili svoje dete u šumi? Pa, Holanđani to rade jer deca tako “brže odrastaju”
Piše Elen Beri OSTERLIC, Holandija – Malo posle deset uveče, automobil se zaustavio na ivici šume. Vrata su se otvorila i iz kola je izašlo troje dece: dvojica plavokosih dvanaestogodišnjaka...
Zašto u porodice sa troje dece u Srbiji gledaju kao da su nenormalni
A. Milutinović "Mora da ste ludi i hrabri kada čekate treće dete. Da li se slučajno desilo? Kako ćete sada?", ovo su najčešće rečenice koje umesto čestitki čuju roditelji iz...
Nema komentara.