Nagrada je putokaz ka dobrom i ispravnom ponašanju. Time što dete nagradimo, govorimo mu koje nam se ponašanje dopada ili koje je za nas prihvatijivo. Nagrada u detetu izaziva prijatna osećanja, i ono je srećno što je ispunilo očekivanja roditelja, što su primetili njegov trud i dostignuća, a za tu nagradu će biti spremno da se i dalje trudi.
Između pohvala i nagrada postoji izvesna razlika, koju dete veoma jasno intuitivno zna. Za razliku od pohvale, nagrada je uvek nešto konkretno. lako će i jedne i druge doživeti kao znakove roditeljske ljubavi, dete će ipak više voleti nagrade. Pa ipak, za pravilan razoj deteta povale su važnije od nagrada. Nekada granica izmedu pohvala i nagrada nije tako jasna, tako da nagrade možemo shvatiti kao konkretne pohvale, a pohvale kao simbolične nagrade.
POHVALA KAO SIMBOLIČNA NAGRADA
Kada se dete ponaša onako kako želimo, pohvaljivanje je potvrda detetu da smo zadovoljni negovim ponašanjem i da tako treba da se ponaša i ubuduće. U tim trenucima dete oseća zadovoljstvo i možda ponos što je roditelj zadovolian njegovim ponašanjem.
Takođe oseća sigurnost u ispravnost svog ponašanja. Dete će želeti da to sećanje ponovi i u budućnosti, tako da pohvaljivanje ustvari povećava verovatnoću da će se dete i drugi put ponašati na isti način. Dakle, pohvalom ponašanja učvršćujemo i ojačavamo pozitivna, poželjna ponašanja.
Zato pohvaljujemo detetovo ponašanje u sledećim situacijama:
Kada se ponašalo onako kako mi hoćemo.
Danas si pospremio igračke. Vrlo sam zadovolina.
Drago mi je što si u igru pozvao i drugu decu.
Ponosna sam na tebe što si pozajmio svoju igračku Simonu.
Mnogo mi znači što danas nisi prestao da igraš „Ne ljuti se čoveče“ iako si gubio.
Danas si se potrudila i sama uradila domaći. Super!
Kada je prestalo sa neprimernim ponašanjem.
Lepo što ne crtaš preko ivice lista.
Divno je što danas u radnji nisi plakala kad ti nisam kupila bombone.
Dobro je što si na moju opomenu prestao da prosipaš vodu.
Drago mi je što si na moju opomenu izuo blatnjave cipele.
Kada se ponaša onako kako mi hoćemo, a pre toga nije.
Super što si se sam setio da opereš zube.
Veoma sam zadovoljna sto si sklonio cipele u orman.
Sjajno što si sam spremio školsku torbu za ujutro.
Drago mi je što si ugasio svetlo kad si izašao iz sobe.
Danas si bio jako dobar sa sestricom. Ponosan sam na tebe.
Cenim to što si se sama odrekla gledanja televizije da bi učila.
Većina nas ima naviku da pohvaljuje neku aktivnost tek onda kad ju je dete izvelo do kraja. Kada je sve gotovo, roditelj ocenjuje i pohvaljuje. Medutim, za sve situacije učenja, a detinjstvo je upravo jedna takva sitacija, veoma su važne povale koje se daju ne na kraju, već tokom procesa kojim dete pokušava da ovlada. Takve pohvale nazivamo podsticajnim pohvalama ili pohvalama podrške. Kada se neko angažuje u aktivnosti koju još nije uvežbao, on je nesiguran, i potrebna mu je podrška da bi nastavio dalje. Podsticajne pohvale deluju kao katalizatori, jer u velikoj meri ubrzavaju proces učenja. Zbog toga nije ni čudo što mogi vrhunski ucitelji i treneri koriste podsticajne pohvale.
Obraćajmo pažnju na male korake, male napretke, male uspehe, male stvari koje dete čini, kako bismo ga mogli pohvaliti. Dete u procesu učenja nije sigurno da li radi kako treba i šta o tome misle drugi. Zato mu naša usputna bodrenja i pohvale trebaju već tokom učenja i napredovanja, jer ih doživijavaju kao podršku u onome što radi:
Dobro ti ide, samo tako, napred.
Odlično. Samo istraj.
Za početak je veoma dobro.
Napreduješ! Danas si samo tri puta pogrešio.
U redu je. Ta mala greška nije važna.
Da podsetimo: pored pohvala detetovog ponašanja izuzetno su važne povale detata kao osobe. Kao što smo već rekli, hvaleći njegovu ličnost pomažemo detetu da izgradi pozitivinu sliku o sebi, a hvaleći njegove osobine koje nam se dopadaju jačamo detetovo dobro mišljenje o sebi. Dokazana je činjenica da će dete vremenom početi da misli o sebi onako kako smo mi o njemu govorili. Tako ce znati da je sposobno, pametno, istrajno, ljubazno, lepo, umiljato itd.
Pohvala detetovog bića povezana je sa izražavanjem osećanja ljubavi, poštovanja i vere u detetove sposobnosti. Zato su takve poruke osnova za ono što će kasnije postati detetova ljubav prema sebi, samopoštovanje i samopouzdanje. Dobro je da detetu bar jednom dnevno uputimo neki izraz odobravanja i ljubavi. Svakog dana bar jednom pohvalimo dete kao ličnost, njegove osobine koje nam se dopadaju. Pohvalimo detetovo ponasanje.
Odlomak iz „Mala knjiga za velike roditelje“ Zorana Milivojević.
