Narcis je često onaj na koga roditelji ne obraćaju pažnju ili ga stavljaju u centar sveta i nisu u stanju ništa da mu uskrate. Narcistička majka ne odgovara na dečje potrebe. Ona misli da je dete njen produžetak i ona zapravo svoje potrebe upisuje u dete.
Dete treba da odražava njene potrebe, a ne svoje. Obe te stvari, i tamo gde dete nije dovoljno viđeno, i tamo gde je dete u centru sveta, apsolouno lišeno svake kritike, obe su kršenje zdravih okolnosti, kršenje granica. I po literaturi zapravo, to je suštinski način na koji se proizvodi narcis.
Porodica je jedan krug u kome ne samo da me vole, nego treba da me tom ljubavlju nauče kako ja sebe u budućnosti da volim i kako ja da volim druge ljude. Izuzetno je važno kako smo bili voljeni kad smo bili deca jer nas to trajno obeležava. Mi internalizujemo roditeljske glasove. Tako da, onaj roditelj koji čuje našu potrebu, nas uči u isti mah da čujemo svoju potrebu kao odrasli ljudi, da čujemo tuđe potrebe u svetu koji nas okružuje. Tako da narcizam uglavnom nastaje na taj način.
View this post on Instagram
