Stvar sa tim nasiljem u porodici je, onako, jako komplikovano, jer, prvo, muškarci nisu ni svesni da su nasilnici.
Oni misle da to tako treba, tako su vaspitavani i oni imaju slepilo u smislu da oni rade nešto što nije dobro.
Dešava se da ljudi za kojim mislimo da su uzorni građani, u kući maltretiraju ženu i decu. Kod nas u društvu postoji mnogo žena, za koje mi ne znamo, koje tiho pate, koje maltretiraju muževi, partneri, očevi, stričevi. Ne smeš da kažeš da ne uvrediš porodicu, da ne napraviš veći problem.
Gledaš kako otac tuče majku i u tvojoj glavi je slika da je to jedno dešavanje koje je manje više prihvatljivo. Jeste neprijatno, ali prihvatljivo. To nije tako! U nizu tvitova sa haštagom „#nisam prijavila“, bilo je više slučajeva da je uzoran mladić iz dobre porodice, dobar student, lep – baš jedan onako odvratan tip koga žena nije smela da prijavi, jer kako će njena reč, protiv reputacije tog nekog bajče i njegove porodice.
Veoma često žene, kada požele da prijave neki slučaj nasilja ili uznemiravanja, kada dođu do institucija, naiđu na balvane koji se isto ponašaju kao njen muž (koji su možda prošli čak i obuku teoretsku, kako da komuniciraju i šta praktično znači to nasilje u porodici, ali njegov mentalni sklop ostao u 17. veku, kada je bilo ono, „je li, a što mi nemamo još neku ženu da nam čisti, rađa, da možemo da jeb*mo po kući?“). I veoma često, „a, pa ti si ga sama izazvala sa tom kratkom haljinom“.
Čekaj bre, što, šta sam ga izazvala?
A dešava se, ponekad, i ti policajci koji uzimaju izjavu, osim što budu grubi, pozovu nasilnika da mu jave da je bila žena, umesto da mu odmah izreknu meru neprilaženja, ili da ga udalje iz stana na dva dana dok se ne reši stvar, oni nju pošalju kući, upute je na razgovor, gde on može da nastavi da je maltretira, i na neki način te žrtve žive u zatvoru bez rešetaka.
U normalnom, civilizovanom svetu, ako imaju porodicu sa nekim tipom koji je agresivan, koji materitira svoju ženu, u Norveškoj, recimo, ili negde… majmuna uhapse već u trećem danu, kad se dosele, ako se tako ponaša. Znači, začas se nauče redu ukoliko za to postoje mehanizmi koji se koriste.
Kod nas tek 2002. godine, u članu 165. krivičnog zakona o nasilju u porodici, prestalo je nasilje u porodici da bude privatna stvar, već je to obaveza tužilaštva i organa reda da reaguju. Smatram da je jako bitno da se otvori tema, da se što više priča o tome, da se stvori u javnosti svest o tome, da postoje žene među nama koje, možda spolja izgledaju spokojne, ali kod kuće trpe nasilje, ili su u prošlosti trpele nasilje.
Izvor: Strongman Online Method
