Kao helikopter kruže iznad glave svoje dece, uklanjajući potencijalne probleme i rešavajući ih umesto njih, a zbog nemanja mere ušli su u sve udžbenike dečje psihologije. Generacija helikopter-dece upravo ulazi u svet odraslih, a psiholozi su s pravom zabrinuti za njihovu dobrobit i dobrobit čitavog društva jer, pokazuju istraživanja, izrastaju u egoistične i suštinski nesposobne osobe, s pogrešnim uvidom u sopstveni značaj.
– Čim su izašli rezultati prijemnog, pozvala me je mama jednog kandidata, besna što smo joj sina nepravedno izostavili sa spiska brucoša – priča Olivera G., profesorka jednog umetničkog fakulteta, gde su prijemni ispiti zahtevni i teški, a konkurencija oštra. – Iako ni na koji način nema uvid u rad svog deteta od 20 godina, koje, inače, nije ni bilo da se raspita kako je uradilo rad i gde je grešilo, smatrala je da je njegova reč da nije kriv za neuspeh dovoljna, a da će njena intervencija učiniti čudo. Bili smo u šoku jer smo učeni da se sami borimo za sebe i preuzmemo odgovornost za svoje neuspehe.
– U strahu da će njihovo dete na neki način ispustiti priliku ako mu neko ne pomogne, čak i roditelji koji ne veruju u metode „uradiće majka umesto tebe”, počnu se tako ponašati – kaže psiholog Marijana Milićević. – U trci da nadoknade nedostatak vremena provedenog s decom, pretvaraju se u njihove advokate, pokazujući zube svakome ko makar i pomisli da naudi njihovom mezimcu, krčeći tako umesto njih put kroz život. Put do pakla popločan je najboljim namerama. Tako je i ovde: od njih prave nesposobnjakoviće, bez ambicija, veština i večito nezadovoljne.
Marijana Milićević kaže da je najveći problem pogrešna slika koju ta deca imaju o sebi.
– Njih su ceo život ubeđivali u to da vrede mnogo više, a ako i čuju koju reč kritike, tu su roditelji da ospu drvlje i kamenje na tu osobu. Kad odrastu i konačno izađu ispod roditeljskih skuta, suoče se s neuspesima koje ne umeju da savladaju jer su navikli da to uvek neko radi umesto njih. Tako roditelji od svoje dece iz najboljih namera stvaraju nesrećne i frustrirane ljude – objašnjava ona.
Razvoj tehnologije i porast straha za njihovu sigurnost prosto je dao krila helikopter-roditeljima. Istraživanje Univerziteta Arizona pokazalo je da mnogi studenti svakodnevno komuniciraju s roditeljima, putem imejla, poruka, Vajbera i Skajpa, a osim uobičajenih pitanja o zdravlju i hrani, sve češće im se obraćaju za pomoć u svakodnevnim problemima.
– „Kako ću” i „Šta da radim” omiljena su pitanja studenata koji ne uspevaju da odrastu – kaže dr Kris Segrin koji je vodio istraživanje.
Smanjite doživljaj da vas ne isključe
Ako imaju sreće da se na vreme psihički i fizički odvoje, deca takvih roditelja mogu sustići „običnu” decu, naročito ako uspeju da se izbore s neuspehom i nauče nešto iz njega.
Neka od te dece prinuđena su i na to da preduzmu drastične mere, među kojima je i uskraćivanje informacija, pa čak i prekid kontakta s roditeljima, da bi ih sprečili da se i dalje mešaju u njihov život.
Piše: Ivana Vujanov
Izvor: Dnevnik.rs
