Ođednom izrodila se neka “građanska” svest, kao da je nikada ranije nije bilo, koja prihvata sve te podmukle produkte koji nas vode u propast. Japan, zemlja čija je kultura bila bazirana na stidu od brukanja porodice, danas ima “organizacije” koje polulegalno podvodaju devojčice iz srednje škole. One, uz novčanu nadoknadu idu “u šetnju” sa starijim ljudima. Stid kao spiritus movens je drugi ekstrem da se razumemo. Ipak izvesna doza stida ipak spašava ljude od propasti. Kako fizičke tako i moralne i duhovne.
Srbija je oberučke prihvatila rijaliti programe, suvišno je već i pričati o tome, kao i o roditeljima koji misle da je to ” u redu “. Tako će prihvatiti svaku narednu gadost i primitivizam ukoliko se emituje na nekoj od nacionalnih frekvencija. Dragi ljudi, NE, nije u redu da dete proba da bude izloženo milionima pogleda, jer je to način da budu ubačena u vatru perverznih namera takođe nebrojenih sociopata. Deca treba da budu deca! Nije dovoljno ni milion puta ponoviti, očigledno, jer taj ogavni koncept takmičenja dece na raznim televizijama i dalje postoji. Šminka, štikle, frizure, stres, tenzija, i čekanje presude, TO NIJE ZA DECU! Zašto bismo bilo kome dozvolili da našem SUDI detetu? To je granica. Ne!
U američkim rijalitijima za decu postoje devojčice od 5- 6 godina koje se takmiče na izboru za mis. Ko njih ocenjuje? Kome one treba da se dopadnu? Našminkane sa veštačkim zubima (ako su im ispali njihovi da se prikrije), propraćene u svet sudija od strane mama koje imaju po dvesta kilograma. I deset puta manji IQ od toga. Šta može da se očekuje od devojčice koja biva stavljena pred žiri kao seksualni objekat sa izblajhanom kosom sa svega 5 godina? Ko će ona da bude sa 20 godina? Da li će joj za sve što u životu bude radila biti neophodan SUDIJA i kamera? Isto važi i za naše klince koji masovno ordiniraju po gore pomenutim emisijama.
Nije ništa bezazleno i samo ovog puta. Dovoljno je jednom.
Nemoguće je biti bezgrešan roditelj, ali biti tako potpuno obezglavljen pogubno je za potomke. Sloboda ne znači hodati bez glave – naprotiv.
Ko kreira globalno javno mnjenje? Veliko je pitanje. Postoje indicije da su određene grupe ljudi (ili nadam se bar “Marsovaca”), zaduženi za to. Nije opravdanje za nečinjenje bilo kakva teorija zavere. Ljudi su ipak više nego moćni da menjaju stvari. Pa zar treba da slediti tu grupicu bolesnika? Apsolutno NE. Zašto je onda dobra većina nasela, naša je sloboda da ne prihvatimo to. Da se izborimo protiv propasti i dezintegracije onog dobrog dela našeg DNK lanca, i svojim primerom pokažemo drugima kako da opstanu. Kako da postanu nezavisni ljudi bar mentalno i duhovno ako ništa drugo. To je sloboda koju niko ne može da nam oduzme.
Možda su ljudi osvešćeni ponekad i duboko nesrećni, ali to samo znači da mogu da budu i neizmerno srećni. Budna svest pomera sve granice, zato treba “isključiti PINK i uključiti mozak”! Svoju decu ne možemo zaštiti od svih svetskih zala, ali ih možemo zaštiti od sopstvenih kardinalnih grešaka koje bi mogle izazvati pravu propast.
Izvor: Pasarela
